Kraljica folk muzike ekskluzivno iz Beča za portal Glossy.rs otkriva kakva je za nju bila godina koju ostavljamo za sobom, ali i po kojim stvarima će je upamtiti.
Za jednu od naših najvećih estradnih zvezda Draganu Mirković (51), čini se da je ova godina bila uspešna na svim poljima. Nedavno joj je uručeno prestižno priznanje na prvom Saboru narodne muzike Srbije, završila je uspešno snimanje novogodišnjeg programa svoje Dm sat televizije, a održala je i brojne izuzetno uspešne koncerte širom regiona.
U intervjuu za Glossy.rs Dragana emotivno priča o svojim počecima u svetu muzike, ali i snovima koje je sanjala kao devojčica.
Kada sve saberete i oduzmete kakva je ovo bila godina za vas?
2019. godina je bila prelepa u svakom smislu te reči, i poslovno i privatno. Uživala sam sa svojom porodicom kao i uvek, to je ono što me čini srećnom apsolutno, imala sam fenomenalne koncerte, velike, divne i uspešne nastupe takođe, i gde god sam otišla bila sam dočekana sa ljubavlju i poštovanjem. Eto, mogu samo da kažem da je divna godina bila i da se nadam da će i sledeća biti bar upola takva i ja bih bila srećna!
Koliko se razlikuje život u Beču od života u Beogradu?
Zavisi kako se organizujete i prosto šta vam je prioritet u životu. Ako vam je prioritet porodica, onda vam je život svuda sličan, gde god da živite, jer ste okrenuti kući, porodici. U tom smislu nema razlike, ali ako govorimo o nekoj razlici u smislu dve države, ili u smislu dva različita naroda, ne toliko baš različita koliko se misli, to su predrasude onda jeste različito. Austrija je kao zemlja jako kvalitetna zemlja, a ja njihov sistem jako volim, jer je za porodicu čini mi se najbolji, u smislu da si zaštićen, da se osećaš sigurno u toj zemlji i da poštuju svakog pojedinca. To je nešto što je meni jako važno i radujem se što mi deca odrastaju u ovoj zemlji.
Koje snove ste sanjali kao devojčica?
Kao devojčica imala sam potpuno drugačije snove od svega ovoga što se meni dogodilo. Naravno da sam sanjala i želela da budem srećna, ako gledamo po tome onda mi se san i te kako ostvario. Ali imala sam neke druge snove - nisam želela da pevam, nisam želela da se bavim tim i čak sam bila protiv toga. Još od svoje pete godine pamtim da su me svi terali da pevam. "Hajde Dragana da pevaš", pa onda u školi, pa na priredbama, kulturno-umetničko društvo… Iskreno to mi je bila trauma, uopšte nisam volela da se bavim time. Muziku sam obožavala, ali ne da budem pred ljudima i da moram pevam, tako da mi nije padalo na pamet da se bavim tim. Želela sam da završim fakultet i da budem negde u turizmu - da li kao turistički vodič ili bilo kako da bih mogla da obiđem svet, jer sam oduvek strašno volela putovanja. Samo sam želela da naučim engleski jezik, volela sam ga i dan-danas ga volim. Tako da su moji snovi bili potpuno drugačiji od ovoga što mi se dogodilo, ali sam srećna što se ispunio san da putujem, jer zahvaljujući svom poslu i muzici proputovala sam čitav svet tako da su se snovi na neki način ostvarili i preklapali sa tim nekim mojim dečijim snovima i sa stvarnošću. To je ipak nekako isprepletano i dobro je da je tako. Jako sam zadovoljna što sam potpuno slučajno počela da se bavim ovim poslom i srećna sam zbog toga, bez obzira što to nisam želela.
Koji je najvažniji savet koji ste dali vašoj kćerki Manueli i sinu Marku?
Ono što ja svojoj deci uvek govorim to je da budu prirodni, da budu iskreni, da imaju svoj stav i da ne dozvole nikome da ih pokoleba. To je ono osnovno što ja njima oduvek govorim, jer mislim da je to najvažnije u bilo kom poslu, bilo kojoj zemlji gde živite, sa bilo kim da se družite – prosto, biti svoj biti iskren, prirodan i voleti ljude je najvažnije. Ako volite ljude onda ste sigurno dobar čovek!
Nastavak na sledećoj strani.
