Popularna glumica Dubravka Drakić igra u nekoliko domaćih serija koje smo gledali ove godine, a ekskluzivno za Glossy otkriva šta za nju predstavlja bezrazložna radost, emotivno priča o kćerki Ines i sinu Filipu, o hit seriji Grudi. u kojoj ima ne samo glumačku ulogu, već i producentsku, te ističe šta svaka žena treba da poseduje unutar sebe.
Publika je imala priliku da vas prati u nekoliko serija ove godine. Koja uloga vam je najdraža i zbog čega, i smatrate li da vam je ovo najplodnija godina u profesionalnom smislu?
Možda je sticajem okolnosti u ovoj godini emitovano nekoliko serija koje sam radila, često se te serije i repriziraju, pa se stiče utisak da radim više nego inače. Važan je kontinuitet u radu, ali je mnogo važnije da projekti kvalitetom prevazilaze prethodne, da napredujem i sazrijevam. Prilično sam kritična prema ulogama, tek kad prođe neko vreme onda prihvatim da je nešto bilo i dobro urađeno, volim procese iz kojih naučim nešto novo o sebi, ali i o svemu što me intrigira.
Serija Grudi je zasigurno obeležila i dala pečat ovoj godini. Koliko vam je bila napeta, stresna, ali i izazovna ova uloga?
Projekat Grudi u meni izaziva višestruka osećanja. Zahvaljujući rediteljki Mariji Perović, koja mi je dala scenario i vezala za priču, nekako sam spontano postala ne samo deo glumačke ekipe, već i producent, što me dodatno i obavezalo i opteretilo. Time je radost zbog uspeha serije još veća, a uloga Jelene, zahvaljujući izuzetnom partneru Peđi Bjelcu, potpuno drugačija od svih dosadašnjih.
Šta su Grudi probudile u vama lično?
Potrebu da menjam sebe. Polako, ali kontinuirano da menjam i da se plašim.
Da li se danas uloga žene ceni više nego pre?
Sve je do ljudi. I danas i nekad, postoje porodice i ljudi u kojima se polne diskriminacije podrazumevaju ili preziru. I to baš nema veze s inteligencijom, ipak je vaspitanje ključno.
Šta svaka žena treba da poseduje po vašem mišljenju?
Ljubav. Razum. Maštu. Hrabrost. Radost. I pamet, da sve to poveže i vozi s merom.
Kakav odnos imate sa divom našeg glumišta – Mirom Banjac?
Kakav može da se ima s velikom ženom, ostvarenom umetnicom i lucidnom osobom. Predivan, čini mi čast i radost da smo takav odnos izgradile isključivo kroz saradnju i praćenje profesionalnih projekata.
Na Filmskom festivalu u Herceg Novom ona vam je dala titulu Meline Merkuri. Da li imate zaista sličnosti s ovom grčkom glumicom?
Mislim da je Mira htela da me nagradi najlepšim rečima pred crnogorskom publikom. Nije prvi put da to radi, ali me iznenadila i tako zatečena nisam umela da ponosno taj kompliment iznesem. Divno je kad vas glumačka legenda uporedi s drugom legendom, Grkinjom koja je simbol jednog turbulentnog vremena i političkih prevrata. No, nisam sigurna da sam za početak toliko hrabra, na žalost.
Šta za vas predstavlja bezrazložna radost?
Sunčan dan. Dečiji smeh. Bašta na Veruši. Čun u Dodoše. Igra bez zadrške, u razmeni, toplini i obostranom poverenju.
Koliko kćerka Ines i sin Filip prate mamin rad?
Koliko moraju. Ni manje ni više.
Čemu se trudite najviše da ih naučite?
Da bez svega mogu da ostanu, ali im znanje niko ne može uzeti.
Da li neko od njih dvoje pokazuje naklonost prema vašoj profesiji?
Verovatno. Nikad to ne potenciram. Trudim se da ih oslobodim pritiska. Kući smo deca i roditelji, prosto porodica, a kad im trebaju saveti za neki segment, koji pripada glumi, onda ih poprilično davim...
S obzirom da radite više poslova, kako uspevate da uskladite sve privatne i poslovne obaveze i da li nekad jedna strana mora da trpi?
Svaki čovek trpi. Manje, više, retko, često, ali da, trpi. To je izazov.
Jednom prilikom ste apelovali da je najvažnije u životu ono što čovek ima u sebi. Kako i na koji način danas to da negujemo, kada se sve svodi na virtuelni svet?
Svodi se, ukoliko mi tako postavimo svoj život. Čulna iskustva su mnogo dragocena, a virtuelna znaju biti korisna. Ne bih delila savete, niko ne voli da mu neko drugi daje recept za sreću i život, to je vrlo intimna zona. Svako radi kako misli da je najbolje za njega, a pomalo i za druge. Trebalo bi.
Koja je to najvažnija lekcija koju stremite da naučite svoje studente?
Da ceo život rade i bore se za najbolju verziju sebe.
Koliko je teško danas biti pedagog?
Uvek je pedagogija u glumi bila teška, izazovna i kontradiktorna. Previše ili premalo zasluga nose profesori, koji se vezuju za glumačke karijere, koje su manje ili više uspešne. Najteže u pedagogiji je to što znate da najbolji studenti možda neće uspeti da budu i najangažovaniji.
