Glumica za sada odbija da stane na ludi kamen
Poslednjih nekoliko godina dana život glumice Jelene Gavrilović satkan je od konstantnog rada. Kako kaže, gotovo da ne postoji dan koji nije radila, mada joj rad prija i više od jednog slobodnog dana.
Zvezda serije “Istine i laži” otkriva da joj je Praznik rada uvek bio signal da mora da uči jer se bližio kraj školske godine, ali ga je u uvek slavila u prirodi s vršnjacima.
- Poznata sam kao neko ko mnogo radi. Posao doživljavam kao ljubav jer me ispunjava i čini srećnom. Izabrala sam da u životu radim ono što volim i mislim da nema veće sreće. Zamislite da po ceo dan sedite kod kuće i ne radite ništa? To je toliko dosadno da me više umara nego što me čini raspoloženom. Dovoljno mi je jedan dan da provedem kod kuće i već sutradan razmišljam i pravim planove.
Kako ti pamtiš 1. maj?
- Podrazumeva se, po urancima. Društvo iz moje škole je imalo tradiciju da svake godine idemo na planinu na čuvene uranke. Znala sam da posle ovog praznika dolazi lepo vreme i da se škola završava za mesec dana. To je značilo da moram da završavam sve oko ocena i učila sam više nego obično. Danas je to uglavnom druženje s prijateljima, a nekada se dešava da provedem ceo dan kod kuće, kao da je nedelja i da nemam nikakvih obaveza.
Koja je bila najluđa proslava ovog praznika?
- Ne sećam se da smo slavili. Uglavnom smo pešačili kilometre i kilometre po planinama. Kada me pitate, u glavi mi se stvara slika iz filma “Tito i ja”, kada Zoran pešači po planinama. Doduše nisam bila Zoran, ali jesam pešačila. Danas, umesto da idem po planinama, koristim svaki slobodan trenutak da trčim. Nedavno sam počela da trčim na trkama, a cilj mi je da istrčim polumaraton.
Znaš li šta predstavlja ovaj praznik?
- Naravno, dan kada su se žene u Americi pobunile da žele da im radno vreme bude osam sati. Vidite, nama glumicama radno vreme traje dvanaest sati, nekada i mnogo duže. Mislim da je vreme da se pobunimo.
Poznato je da vi glumci nemate radno vreme, šta vam u tom smislu predstavljaju praznici?
- Glumci imaju dovoljno vremena da se odmaraju između svojih angažmana. Ako umni rad smatramo fizičkim poslom, što apsolutno jeste, onda mi stalno radimo i razmišljamo. Kod nas je specifična stvar kada imamo posla, to je onda mnogo, a kada ga nema, onda ne postoji uopšte. Jedan moj kolega je rekao dobru stvar: “Nisam radio samo na slavu i na dan sopstvene svadbe”.
Zašto lepa glumica još uvek neće da kaže "sudbonosno da" saznajte na sledećoj strani...
