Junak trilera nikada se nije odrekao arogancije, cigareta, kritike Holivuda i kapitalizma.
Sto godina od rođenja i dvadeset godina od smrti glumca koji se, uz Hemfrija Bogarta, smatra jednim od začetnika i najmarkantnijih predstavnika klasičnog film noara, poznatim po ostvarenjima koja su upamćena po antologijskim likovima koje je odigrao - "Krvavi mesec" Roberta Vajza, "Rodeo" Nikolasa Reja, "Noć lovca" Čarlsa Lotona, "Mamac za ubicu" Džona Lija Tompsona, "Ne kao stranac" Stenlija Krejmera, "Ubistvo u Amsterdamu" Roberta Klausa. U ovom izboru su i "Kuća na brdu" Vinsenta Minelija, "Ponoćni ubica" Teda Posta, "Tragovi ucene" Majkla Vinera..., kao i poslednji film koji je tokom višedecenijske karijere snimio Robert Mičam, "Poslednji tajkun" Elije Kazana, prenosi Stil.
Glumac koji je likove antijunaka među prvima "patentirao" u američkom filmu i stekao svetsku slavu bio je na sličan način "neprilagođen" i u privatnom životu - arogantan, sarkastičan, i prezirao je holivudsku mašineriju koja je od njega napravila zvezdu, nikada nije prihvatio njena pravila ponašanja, nikada se nije odrekao cigareta, čak ni u poznim godinama, nikada nije prestao da govori istinu i kritikuje američku politiku i kapitalizam, i nikada nije prestao da pravi skandale.
Robert Mičam, u karakteru i moralu, ostao je buntovni mladić iz siromašne porodice koji se od detinjstva tukao po ulicama i držao do ulične časti, koji je lutao po Americi, živeo u železničkim vagonima, radio svakakve poslove, i najpre postao profesionalni bokser. Kada je 1936. stigao u Long Bič u Kaliforniji, pridružio se pozorišnoj trupi i prvi put počeo da glumi i piše male drame.
Prve uloge na velikom platnu odigrao je kao negativac u vesternima B kategorije, a 1944, posle epizode u filmu "Trideset sekundi iznad Tokija", potpisao je ugovor sa RKO studijom. Već sledeće godine, "Priča o Dži Aj Džou" Vilijema Velmana donela mu je nominaciju za Oskar za najbolju sporednu ulogu, a film "Unakrsna vatra" Edvarda Dmitrika lansirao ga je kao novu zvezdu i jednog od najznačajnijih glumaca mračnih trilera i kriminalističkih drama.
Mičam je imao jednu od najblistavijih karijera, snimio je blizu sto pedeset filmova, sarađivao sa najvećim rediteljima, poput Džona Hjustona, Hauarda Hoksa, Ota Premingera, Jozefa fon Šternberga... Njegove partnerke bile su Liz Tejlor, Merilin Monro, Džejn Rasel, Džoan Simons, Debora Ker, Sara Majls, Džejn Grir, Nastasja Kinski..., a 1997, kada je preminuo, njegovom daru i ličnom dostojanstvu poklonili su se Holivud i čitav svet.
JEDNA ŽENA ZA ČITAV ŽIVOT
MIČAMOVA supruga bila je glumica Doroti Spens, s kojom se venčao 1940, i s njom ostao u braku do kraja života. Njegovi sinovi Džejms i Kristofer Mičam takođe su glumci, a ćerka Trini Mičam je scenaristkinja i spisateljica.
"Nikada ne menjam ništa osim čarapa i gaća. I nikada nisam učinio ništa da se proslavim ili poboljšam. Uzeo sam ono što sam dobio i iskoristio najbolje što sam umeo", izjavio je Mičam kada je već bio u poznoj starosti, u jednom od retkih intervjua koje je dao.
NE PROPUSTITE
