Od siromašne Ruskinje do najpoznate holivudske zvezde: Životna priča lepe Irine Šajk (FOTO)

Kada je imala 14 godina, njen otac Valerij Šajkhislamov iznenada je preminuo. Brigu nad njom potom je preuzela baka Galina, očeva majka, koja joj je bila najveći uzor

 

Njeni nekadašnji sugrađani sećaju se da je njena majka Olga naporno radila kao nastavnica muzike, te da je našla i drugi posao kako bi sastavila kraj sa krajem.

To je potpuno drugačije od njenog trenutnog, glamuroznog života sa Bredlijem Kuperom. Tada nismo imali novca za osnovne potrebe, a kamoli luksuz. Irinina majka je radila kao rob za svoju porodicu. A Irina je bila odlučna da iskoristi svaku šansu da ode u Moskvu, a onda i u ostatak sveta - rekao je jedan Irinin drug iz razreda.

 Ne mogu reći da je bila lepotica. Meni je bila previsoka, noge su joj bile premršave, a njena koža tamna. Ali, bila je dobra prijateljica i stalno je bila nasmejana. Dugo nisam čula ništa o njoj, a onda se 2007. pojavila priča o ruskoj manekenki koja osvaja zapad - prisetila se jedna njena prijateljica.

Irinini nekadašnji poznanici prisetili su se da je zbog mršavog izgleda često bila na meti uvreda i ismevanja dečaka. Njeni nastavnici govorili su da je bila vredna i skromna, da je imala dobre ocene, te da tada nije ni razmišljala o modnim pistama, slavi i lepoti.

 

 

 

Ipak, nemaju svi lepa sećanja na Irinu iz tog vremena. Ona je ostala u lošim odnosima sa agentima koji su joj pomogli da započne manekensku karijeru, pre svega jer je propustila zakazano snimanje u Moskvi zbog romanse sa starijim moskovskim biznismenom. On joj je navodno platio put u Englesku kako bi naučila jezik, ali je manekenka sve to negirala.

 

U svakom slučaju, karijeru je nastavila u Francuskoj, gde joj takođe nije bilo lako.

Situacija je bila veoma komplikovana. Nisam razumela jezik, nisam imala novca, ponekad nisam imala šta da jedem - ispričala je ona.

Pokušaji da uspe u Americi nisu joj pošli za rukom, pre svega zbog njenog tatarskog prezimenai muslimanskih korena. Bila je presrećna kada je dobila poziv da radi za američku agenciju, ali je njen zahtev za vizu odbijen. Tek godinu dana kasnije uspela je da dobije dozvolu da uđe u zemlju. I tu je ostvarila svoj san.