Iako je u životu snimio više od šezdeset filmova, desetine televizijskih serija i nekoliko muzičkih albuma, glumac i producent Brus Vilis nije oduvek bio na samom vrhu.
Poput svih običnih ljudi i on je imao svoje uspone i padove, životna razočarenja, gubitke, ali je kao pravi muškarac uspevao da izađe sa svim nedaćama na kraj i to zbog toga što se nikada, kako i sam kaže, nije stideo da zatraži pomoć, zaplače ili da se pobije, piše Stil.
Sve milione bi dali da ih vrate: Ove zvezde su ostale bez jedinog što im je bilo važno - dece (FOTO)
Rođen je 19. marta 1955. godine u Nemačkoj kao najstarije dete bankarke Marlene i američkog vojnika Dejvida Vilisa. Pošto je dobio još dvojicu mlađe braće Roberta i Dejvida, a potom i sestru Florens, odmalena je naučio da deli materijalne vrednosti, ali i da bude zaštitnik. Sa samo dve godine, njegova porodica se preselila u Nju Džersi jer mu je otac izbačen iz vojske.
- Ne sećam se života u Nemačkoj. Čitavo moje detinjstvo vezano je za Nju Džersi koji je bio idealno mesto za odrastanje. Period do desete godine pamtim kao neko najlepše vreme jer je sve nekako bilo u redu, a kasnije su moji roditelji počeli da se svađaju i sve je otišlo do đavola. Dugo sam pokušavao da shvatim zašto mi se roditelji razvode, a mnogo godina kasnije, kada sam se i sam razveo, plašio sam se kako će to moja deca podneti – priseća se glumac čiji su se roditelji razišli kada je on bio u srednjoj školi.
Tokom tog porodičnog stresa, glumac je usled nervoze počeo da muca, a jedino mesto gde nije imao ovu govornu manu bila je pozornica. Logoped i psiholog su veoma brzo konstatovali da na daskama koje život znače Brus jedino može da izrazi sebe.
- Kada bih se popeo na binu i počeo da recitujem ili izgovaram neki tekst, prestajao sam da mucam. To je bilo jedino mesto gde sam mogao da pobegnem od loše situacije u kući i upravo tu nisam brinuo šta će biti sa mlađom sestrom i da li ćemo imati dovoljno novca da preživimo jer moji nisu radili ništa. Na sceni sam uz glumu uspevao da postanem neko drugi. Inače, ja sam radoholik i kad god sam kasnije imao neki problem, snimio bih film za koji bi potom kritičari tvrdili da je najbolji. Oduvek sam od problema bežao u posao – kaže Brus, koji je posle završene srednje škole počeo da radi kao noćni čuvar u jednoj nuklearnoj fabrici, a kada je jedan njegov kolega ubijen, postao je konobar.
Ipak, ovi poslovi nikako ga nisu ispunjavali, pa je upisao fakultet koji je napustio na prvoj godini jer je rešio da otputuje u Njujork i potraži svoju sreću u velikom gradu.
- Nisam mogao više da živim u Nju Džersiju jer je sve počelo da me guši. Postao sam nezadovoljan i nisam uspevao da pronađem sebe, a i nisam želeo da postanem debeli radnik koji je srećan samo kada pije pivo. Želeo sam nešto više i znao sam da to mogu. Spakovao sam svoje stvari u kartonski kofer, stavio srećnu kapu i krenuo u potragu za boljom sutrašnjicom – ističe glumac.
Nastavak na sledećoj strani.
