- Posle uselenja, našoj sreći nije bilo kraja - počinje da priča Nenad. - Sticajem okolnosti, naš stan se nalazi u ulici koja je posvećena jednom knezu. Više od godinu i po dana tražili smo objekat koji će biti ostvarenje naših maštarija. Ovaj prostor, koji je tada još bio u izgradnji, oborio nas je s nogu!
Budući da su Kneževići do tada osam godina živeli u stanu na desetom spratu, želja im je bila da u novoj zgradi ne koriste lift.
- Drugi sprat je idealan. S obzirom na to da je stan, kada smo ga kaparisali, još uvek bio u izgradnji, mogli smo da utičemo na raspored prostorija, odabir parketa i keramike... Mnogi naši prijatelji žive u kućama van centra, ali nam ni njihovi saveti o svežijem i čistijem vazduhu na periferiji nisu umanjili želju da budemo u blizini svih gradskih dešavanja. Prednost naše ulice jeste u tome što je veoma mirna, tokom dana tuda prođe samo dvadesetak automobila. Nina i ja smo vozači, a u septembru trebalo bi da dobijemo zasebnu garažu i tako rešimo problem sa mestima za parkiranje.
Kada je reč o uređenju enterijera, Nina i Nenad su se međusobno dopunjavali, pa je četvorosobni stan na kraju sređen baš onako kako su to i zamišljali.
- Oboje imamo smisla za dizajn. Nisam hteo klasičnu rasvetu u stanu, već da svetlost bude ravnomerno raspoređena. U hodniku je jaka halogena svetiljka, dok su u dnevnoj sobi dimeri na jednoj strani plafona. Prelistavajući stručnu literaturu i savremene časopise koji se bave uređenjem enterijera, pozajmili smo neke ideje i odabrali funkcionalan i moderan nameštaj italijanskog dizajna – kaže Nenad, a Nina se nadovezuje. - Moja ideja je bila da zidovi budu bordo i bež boje, kao i da između hodnika i dnevnog boravka skinemo vrata kako bismo dobili što veći prostor, na šta sam jedva ubedila Nenada, jer ga je brinulo kako će se toliki objekat grejati. Kada je sve bilo gotovo, oboje smo bili zadovoljni.
Prilikom namenskog izbora prostorija, bračni par Knežević odlučio je da ćerkice smesti u najveću sobu, u kojoj klinceze dele sve dečije tajne.
- Za sada su Ksenija i Andrea zajedno, a kada još malo porastu, verovatno će nas izbaciti iz radne prostorije i tako dobiti zasebne kutke – šali se Nina.- Najmanja je spavaća soba i tu je smešten Ksenijin klavir na kojem su instalirane najpoznatije svetske kompozicije, a najčešće ih slušamo u trenucima opuštanja. Radna soba je najbolje osvetljena i u njoj su kompjuter i krevet na kojem Nenad odmara kada stigne s puta. Devojčice su birale boje za svoju sobu, a jedan krevet smo izdigli i ispod njega smestili dodatni plakar u kojem je njihova garderoba.
- Restauirana peć u dnevnoj sobi stara je dve stotine godina, a dobila sam je na poklon od bake kada sam se udala. Sve stvari u našem domu imaju emotivnu vrednost, a slike koje su rađene na indijskoj i japanskoj svili uglavnom smo dobili na poklon. Zid u dnevnoj sobi krasi ikona Svetog Vasilija Ostroškog, u čijem manastiru su kršteni Nenad i deca. Dobili smo je na poklon od njegovog ujaka, koji je ikonopisac. Bivolju kožu, smeštenu na podu u hodniku, doneo mi je suprug iz Visokog, mesta koje se nalazi blizu Sarajeva, i to mi je veoma drag dar.
Iako je na prostoru Balkanu još uvek uobičajeno da je mesto domaćice u kuhinji, a domaćina i glave porodice kraj televizora, u domu Kneževića situacija je malo drugačija.
- E, kod nas je Nenad kraj šporeta i to ne zato što mu to neko nameće, već mu kuvanje predstavlja hobi - zadovoljno kaže Nina. – Mada umem da pripremim sva jela, muž me često prekoreva da ne kuvam s ljubavlju. Onda mu ja, bez razmišljanja, predam varjaču! Šalu na stranu, stvarno uživa u tome da nadmaši samoga sebe u kulinarskim veštinama, a nas tri uživamo u degustaciji tih specijaliteta. Ali, zato su svi ostali kućni poslovi moja briga.
- Rasprave nastaju najčešće zbog velikog televizora u dnevnoj sobi – dodaje Nenad. – Moje dame su krajnje predusretljive i ustupile su mi veliki ekran, ali samo dok traje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Inače, kada želim da gledam običnu Ligu šampiona, moram da idem u radnu sobu.
Iako je Knez, kao i svaka javna ličnost, ponekad izložen medijskim pritiscima, napisi u novinama nikada nisu mogli da ugroze mir njegove porodice. Ovaj umetnik je, kako tvrdi, inicijator svih porodičnih zabava.
- Teško je uskladiti moj posao i obaveze kod kuće, ali bez lažne skromnosti kažem da sam ja ključ uspeha i da držim sve konce u rukama. Najviše volimo nedelju, tada nemamo obaveza i uvek se okupljamo za ručkom koji je, uglavnom, veoma zabavan. U zavisnosti od raspoloženja i vremenskih uslova – glasamo da li ćemo ići na izlet ili ručati kod kuće, a nakon obeda najčešće pogledamo neki porodični film.
S obzirom na to da se u potpunosti posvetila suprugu i deci, Nina svoj talenat nikada nije unovčila kroz posao. Ali, gospođa Knežević tvrdi da joj diploma organizatora umetničkih aktivnosti i te kako pomaže u porodici. Nenad se s njom odavno konsultuje u vezi sa poslom, a ćerkicama, koje su sve više zainteresovane za umetnost, mamini saveti su uvek dobrodošli.
- Sve ono što sam želela da radim, da sviram klavir i postanem balerina, ostvarile su moje ćerke – ponosno kaže Nina. - Ksenija je završila treći razred osnovne, ali uporedo i isti muzičke škole Vojislav Vučković. Frontmen je muzičke grupe s kojom često nastupa, imaju čak i sponzore, ali i honorare... Andrea, koju zovemo od rođenja Bubica, završila je prvi razred osnovne škole i voli balet. Do sada je učestvovala na nekoliko revija u organizaciji UMS-a, radila je i reklamne kampanje... Iako je mlađa, veoma je sposobna, u šta smo se uverili kada se jednom iz škole vratila sa punim džepom para. Pitali smo je odakle joj toliki novac i dobili odgovor da ga je zaradila tako što je u školi rešavala zadatke iz matematike drugoj deci. Kada joj je jedan drug ponudio deset dinara za zadatak, shvatila je da znanje može lepo da se unovči. Svi u kraju znaju za Bubicu, veoma je komunikativna, a nadimak je dobila pošto je kao beba bila veoma mirna. Ksenija je staložena ali i veoma osetljiva, budući da je na pragu puberteta.
- Mada više volimo da odlazimo u posete, svi obožavaju da dolaze kod nas! Samo nas pozovu i kažu: Mogli bismo da svratimo?! Često nam sa kumom Danilom dođe njegov najbolji drug, glumac Andrija Milošević, kao i Sergej Ćetković sa suprugom. Družimo se sa ljudima iz raznih profesija. Igramo karte, remi nam je omiljen, a ko izgubi zadužen je da sutradan kuva ručak. Ponekad se Nini i meni u borbi pridruži moj tast – kaže Knez, ostrašćeni zaljubljenik u karte.
Jedan od Nininih hobija jeste i uzgajanje cveća i u tome beskrajno uživa.
- Najveća biljka u stanu je Slonovo stopalo i stara je trideset godina. Kako je veoma teška, zamolila sam tatu da je prilikom selidbe unese u stan i pri tom se našalila da mu je to treće unuče. On mi je uzvratio: Ako je tako, onda jedino ona od sve dece liči na tebe! To je, inače, tropska biljka koja živi oko sto godina.
Posebnu radost u stan Kneževića pre više od četiri godine uneo je mali pas Fleki.
- Fleki je pravi kućni pas, ima četiri meseca, a pripada rasi Ser fleks, za koju se zna dve hiljade godina. Ksenija i Andreja su se zaljubile u tu pasminu gledajući film Ljudi u crnom, pa smo čitavih godinu i po dana pokušavali da nađemo štene te rase. - priča Nenad.
Svoju komunikativnost Nina uvek ističe u prvi plan, pa i kada je reč o odnosu sa komšijama.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 40. broju magazina Story 27. juna 2006. godine.
