Šaban i Gordana Šaulić: Intimna luka u centru velegrada

Kada su sve troje dece izveli na pravi put, legendarni pevač narodne muzike Šaban Šaulić i njegova supruga Gordana, otvorili su vrata svoga doma magazinu Story u julu 2007. godine.

Dom kralja narodne muzike Šabana Šaulića smešten je u jednoj od starih, dvospratnih prestoničkih zgrada, čija neobično urađena fasada čuva lepotu predratnog Beograda. Ulica koju su odabrali u širem centru velegrada, posebno se dopala proslavljenom pevaču i njegovoj supruzi Gordani, pa su pre dve godine odlučili da je baš ona idealna lokacija za njihovu intimnu luku. Blizu epicentra svih važnih dešavanja u gradu, ali i dovoljno izmešten od gradske vreve, njihov prostrani salonski stan od sto osamdeset kvadrata uređen je po meri skladnog bračnog para.

- Ovo je, pre svega, dom moje porodice, a zatim i kuća naših prijatelja, familije i saradnika, s kojima sam nekada, radeći novi album, ostajao budan do zore – počinje priču Šaban.

- Dok su nam deca bila mala, stanovali smo u dvorišnim kućama sa velikim baštama, daleko od gradske gužve, a kako su nam naslednici rasli, odlazili na školovanja u inostranstvo i počeli da se osamostaljuju, odabrali smo manji prostor za nas dvoje.

Za trideset godina, koliko traje njihov zajednički život u prestonici, Gordana i Šaban su promenili nekoliko domova u prigradskim naseljima Rakovica, Dedinje, Bežanijska kosa i Senjak, a nakon prostranih kuća, svoj mir su pronašli u stanu.

- Za česte selidbe zadužena je moja supruga – nastavlja ljubazni domaćin. – A za te situacije vezana je i jedna fantastična anegdota koju prepričavamo i dan-danas. Kada me je po povratku sa višednevnog puta u inostranstvo taksista na beogradskom aerodromu upitao kuda da vozi, zbunjeno sam rekao: Pojma nemam. Zaboravio sam gde je poslednji put moja Goca kupila kuću. Našalio sam se kako je ona verovatno u prethodnom životu bila arhitekta, jer voli da menja stanove i bavi se njihovim uređenjem. Nikada se nisam bunio zbog njenih izbora, jer sam gotovo dve trećine našeg zajedničkog života proveo radeći u raznim zemljama. Bilo mi je žao što svaki put sav teret oko selidbe i nadgledanja majstora pada na njena pleća. Sada, kada smo ostali sami u ovom stanu, čini mi se da ne bih mogao da zamislim drugačiji dom. U njemu se najlepše odmaram posle napornih koncerata. Ubeđen sam da ćemo se ovde zadržati do kraja života, jer je Goca zadovoljna i lokacijom i adaptacijom stana koja je trajala nekoliko meseci.

Najviše mesta u prostranom salonu zauzima udobna garnitura za sedenje u koži bež nijanse, a pažnju privlače i drvena komoda na kojoj stoji prekrasna starinska lampa, polica sa muzičkim instrumentima i plazma televizor. Sav nameštaj je uvezen iz Italije, a Goca ga je birala s posebnom pažnjom. Dnevni boravak je spojen sa trpezarijom, u kojoj je okrugli sto za ručavanje i na njemu ogromna vaza uvek puna svežeg cveća. Gordana ga obožava, ali joj suprug najčešće kupuje parfeme, čiji je pravi kolekcionar.

Iz prostranog salona izlazi se na terasu od oko dvadeset kvadrata, okrenutu ka dvorištu i prepunu cveća i četinara, pa domaćinima predstavlja pravu oazu mira i lepote.

Kuhinjski elementi su u maslinastozelenim tonovima. Za njima najviše vremena provodi gospođa Šaulić, dok je Šaban zadužen za pripremanje jutarnjeg kapućina, koji njih dvoje u letnjem periodu obavezno ispijaju na terasi.

- Zadužen sam i da poslužim piće kada nam u posetu dođu prijatelji. Doduše, prvu čašicu sipam ja, a posle nastave da se služe sami, jer volimo da se u našem domu gosti osećaju kao kod svoje kuće. Odrastao sam pored majke koja me svemu učila. Sve poslove je s lakoćom obavljala pevušeći svoje omiljene pesme. Od nje sam nasledio glas, ali i to da budem vredan domaćin – kaže Šaban.

Mali hodnik razdvaja odaje za dnevni odmor i primaću sobu od intimnih prostorija. Kupatilo je opremljeno u mermeru nežnih pastelnih boja s ukrasnim ogledalima, a odmah pored njega je spavaća soba sa velikim garderoberom. U tom delu stana renomirani pevač najčešće stvara.

- Ne samo da ne znam note, već ne umem da sviram nijedan instrument – iskren je Šaulić. - Muziku koju osmislim, snimam na kasetofonu, a sebe ispravljam usput, dok mi reči same teku iz duše.

Među mnogobrojnim suvenirima koje su Šaulići donosili sa najrazličitijih putovanja po svetu, od Amerike do Australije, najzanimljivije su dve figure koje predstavljaju Induse, a Šaban ih je kupio u Minhenu tokom velike turneje po Nemačkoj.

- Imam običaj da iz svakog mesta gde boravim donesem staklenu kuglu sa snežnim gradom, s kojom se kasnije igra naš unuk Luka. Iako sam obišao skoro celu planetu i u mnogim zemljama bio i po nekoliko puta, još nisam video Rusiju. Želja mi je da zapevam u Moskvi i, naravno, pecam na ruskim rekama.

Šaban voli da kaže kako je njegov drugi dom kućica u Krčedinu, u koju često odlazi baš zbog svoje strasti za pecanjem.

– Tamo boravim po dve nedelje mesečno i pecam sa svojim drugovima. Ljubav prema reci i ribolovu nasledio sam od svog oca, s kojim sam još u rodnom Šapcu odlazio na Savu. Čist vazduh pokraj Dunava pomaže mi da pročistim pluća. Jednom godišnje Gordana i ja odlazimo u Ameriku kod kumova, gde me takođe čeka pecaroška ekipa.

Svoj talenat za uređenje enterijera, ali i ljubav prema prirodi, Gordana uskoro želi da objedini u još jednom domu.

- Znam da se dok je živa neće odreći građevinskih radova, a već mi je saopštila da merka jedan plac blizu Beograda, na kojem bismo sagradili vikendicu. Pošto subotom i nedeljom najviše radim, nisam siguran da su nam izleti neophodni, ali oduvek sam imao razumevanja za ideje svoje supruge i udobnost naših naslednika, pa neću imati ništa protiv da deo našeg doma bude u prirodi i na čistom vazduhu.

Pošto su uskladili obaveze i želje, bračni par uživa u svakom novom danu koji provodi zajedno. Gordana ne krije da se njen suprug nikada nije preterano mešao u uređenje stana, ali je zato ona uvek umela da oslušne njegove želje i potom ih ugradi u dom prepun ljubavi, poštovanja, razumevanja i tolerancije.

- Moja supruga vodi računa o svemu u kući, ali i o tome da kada stignem s puta prvo povratim snagu, a potom mi organizuje susrete s prijateljima i dragim kolegama. Ponosan sam na pevačku titulu koju sam upravo od njih dobio. Mnogo sam nagrada, oskara popularnosti i pobeda na festivalima narodne muzike osvojio, ali i dalje sam ostao skroman, jer mi je priroda takva. Jednom sam u šali izjavio: I kada bih zaista postao kralj, ostao bih isti i ni za mrvu se ne bih promenio kao čovek.

 

Dubravka Rodić

Tekst je objavljen u 145. broju magazina Story, prvog jula 2008. godine.