Nova srpska R’N’B zvezda i bivši fudbaler, dvadesetpetogodišnji Marko Đurovski jedan je od retkih momaka sa javne scene koga pomodarstvo nije otrglo od korena i tradicionalnih vrednosti rano usađenih u njegov karakter. Zbog toga on do sada, čak ni radi većeg komfora, nije poželeo da promeni lokaciju stanovanja. Njegove komšije i dalje su sasvim obični ljudi prestoničkog naselja Cerak, koji ga s vremena na vreme opominju zbog preglasne muzike. Ovaj uspešni student menadžmenta živi u porodičnom stanu od osamdeset pet kvadrata koji trenutno deli sa mamom Milenom, stručnjakom za multilevel marketing i bivšom suprugom legende našeg fudbala Milka Đurovskog, dok je njegov dve godine mlađi brat Mario u Novom Sadu zbog angažmana u FK Vojvodina. Milena i Mario trude se da Marku, novoj muzičkoj nadi City Recordsa, ostave što više lufta za stvaranje. Enterijer je, radi kvalitetnijeg života, pre nekoliko godina renoviran i podseća na modernu riznicu porodičnih uspomena u kojoj su sačuvane sve tajne uspeha i neospornog talenta ukućana. U stanu vlada harmonični sklad kontrasta modernog i tradicionalnog, belog i crnog, starog i novog, funkcionalnog i luksuznog, ekscentričnog i klasičnog.
- Stan smo renovirali pre tri godine sa željom da u njemu vlada minimalistički stil. Arhitekta je zato radove i izvodio po mojim, bratovljevim i maminim instrukcijama. Govorili smo mu kakve oblike i detalje želimo pa je za samo nekoliko meseci sve izgledalo upravo onako kako smo zamislili. Jedino smo neke detalje, kao što su maske za radijatore, čekali gotovo šest meseci - priseća se novopečeni pevač, kompozitor i tekstopisac čiji je album prvenac Jedna strana moje knjige već naišao na dobar prijem kod publike. Njegov životni prostor najbolje oslikava njegovu pitomu prirodu. Organizovanje žurki u stanu za njega je nezamislivo i ne bi bilo u skladu sa njegovom predanošću da sačuva savršen izgled predmeta koji su mu od koristi u kućnoj muzičkoj radionici.
Dnevnom sobom dominiraju braon tonovi. Takva je kožna garnitura za sedenje, a zatim i tepisi, stolovi i brojni detalji na umetničkim slikama koje domaćin veoma voli.
- Gotovo sve u ovom stanu unikatno je i predstavlja refleksiju mojih trenutnih želja i potreba. Naselje u kojem stanujem za mene je nezamenljiv kraj, bez obzira na to što mi ortaci svaki put kada dođu kažu: Brate, gde ti živiš! Možda je Cerak prilično udaljen od centra, ali sam ja dobro upoznao sve prečice do mesta koja često posećujem pa mi život na nekoliko kilometara od kruga dvojke ne predstavlja problem, već mi prija.
Marku su, osim kvalitetne garderobe i muzike, fetiš i suveniri s putovanja među kojima dominiraju figurice od raznih materijala. Kubu izdvaja kao najdražu destinaciju koju je posetio, a najradije se vraća Parizu - gradu koji mu uvek izmami osmeh i u koji će se najverovatnije preseliti kada bude upisao postdiplomske studije menadžmenta. Najveću inspiraciju za pisanje nota i stihova Đurovski dobija u spavaćoj sobi - kutku u kojem čuva svoje rane umetničke radove - tačnije portrete devojaka koje su obeležile njegov tinejdžerski period, a koje je sam naslikao ili nacrtao.
- Prvu pesmu i ceo album posvetio sam bivšoj devojci Jovani, mojoj najvećoj ljubavi, a stihovi na albumu najbolje opisuju našu ljubavnu priču: kako smo se voleli, raskidali, mirili se, patili... Sve je to jedna strana moje knjige koja me je motivisala da uđem u svet muzike. Dakle, moja soba bila je pogodan ambijent za kreativan rad. Tik uz nju nalazi se i mamin kutak u kojem centralno mesto zauzima krevet na kojem stoji plišana lavica. Ona je simbol njene požrtvovanosti, čvrstog karaktera i odlučnosti kojom je brata i mene vodila kroz život. U Mariovoj sobi, preko puta mamine, smešteni su sportski rekviziti pošto je sport veoma bitan za našu porodicu. U hodniku su ormari prepuni garderobe i obuće. Dok sam kao fudbaler stanovao sam, naučio sam da radim sve kućne poslove, a sebi sam obećao da ih, kada stupim u brak, više neću obavljati. U kuhinji nisam baš naročiti stručnjak mada mi nije strano da spremim nekoliko specijaliteta dok je bavljenje najfinijim kulinarskim veštinama mamina specijalnost pošto je ona majstor i u oblasti gastronomije - objašnjava Marko dodajući:
- Svi koji me poznaju znaju da sam težak tip kada je reč o higijeni i pedantnosti. Ne mogu da prećutim bilo kome ko u tuđem stanu prosipa hranu i piće. Ne samo kod svoje kuće, ni kod drugih ne trpim bahatost i uništavanje enterijera koji je neko kreirao i brižno uređivao. Zato u moj stan dolaze samo odabrani. Ni ja, ipak, nisam čovek bez mane. Meni bliski ljudi smatraju da je moja najveća mana bolesna ljubav prema muzici i navika da je preglasno puštam. Zbog toga se iz moje zgrade iselilo do sada nekoliko komšija. Čim ustanem, uključujem kompjuter i odvrnem muziku jer obožavam dobar zvuk s kojim sam, čini mi se, povezan metafizički - priča uzorni student koji do sada nije propustio nijedno predavanje na fakultetu. Tu naviku je, kako kaže, stekao još kada je aktivno trenirao fudbal.
- Fudbal sam napustio pre četiri godine zbog srčanih problema, tačnije aritmije koju sam tada osećao, a uz to sam zapao i u depresiju, ni sam ne znam zbog čega. Možda zato što sam emotivac koji sve drži u sebi, a pogodila me je i nepravda prisutna u sportu. Ni osmeha, ni tuge nije bilo na mom licu. Neki psihijatri su mi rekli da je depresija nastala usled pojačanog nerviranja i neispoljavanja emocija - kaže momak koji uspešno na više profesionalnih polja gazi sve pred sobom jer još nije odabrao samo jednu oblast kojoj bi se potpuno posvetio, ali siguran je da svoj dom nikada ne bi menjao.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 142. broju magazina Story, koji je izašao 10. juna 2008. godine.
