- Na dan Svetog Nikole na trpezi se od ranog jutra nalaze slavski kolač i sveća, a tada nam ne dolaze gosti, već pripremim svečanu gozbu za uži krug familije. Sinovi mi se raduju tom porodičnom okupljanju i pažljivo slušaju priče o tome kako su njihovi preci nekada slavili - kaže Dragana, koja ističe značaj obeležavanja slave.
Na trpezarijskom stolu prepunom posne hrane, među domaćim specijalitetima posebnu pažnju privlače bogato ukrašen domaći slavski kolač, razno voće i čaše prepune crvenog vina. Bojan i Boban jedva čekaju da prvi nazdrave svojoj mami.
- Rado im pričam o tradiciji i tome kako sam kao mala uživala u tim istim čarolijama. Tata mi je poreklom iz Valjeva, pa sam oduvek odlazila u porodičnu kuću u kojoj su otac i stric zajedno obeležavali taj dan. U maju je preslava i tada svake godine posećujem strica i strinu, koji i danas žive tamo. Iako sam rođena u Beogradu, Valjevo smatram svojim drugim gradom. Imala sam samo šest meseci kada su me krstili u crkvi u Valjevskoj kamenici, a u njoj su zapisana sva imena Katića - priča voditeljka.
Dragana je u zapadnoj Srbiji, odakle vodi poreklo, naučila sve o našoj tradiciji.
- Moj otac je, dok je bio živ, govorio da je njegovim kostima mesto u porodičnoj grobnici u Valjevu, pa tamo i počiva, što me dodatno vezuje za kraj gde sam naučila sve o tradiciji, tome kako se slavi slava i kada se govori Oče naš. Kada sam kao mala boravila kod babe i strine, ne bih odlazila na spavanje, a da se prethodno ne pomolim Bogu. U velikoj prostoriji, koja se zove odžaklija i služi isključivo za proslavu slave i preslave, kao i za velike porodične ručkove, stoje ikona, upaljeno kandilo i fotografije najbližih članova moje porodice. Još uvek pamtim kada smo se u njoj okupljali za Božić, pa mi stric i strina po navici i dan danas iz Valjeva šalju pečenicu i česnicu.
Mada imaju samo osam i po godina, Draganini dvojajčani blizanci veoma su zainteresovani za majčine priče o tradiciji.
- Istu slavu nasledili su i od oca - dodaje poznata voditeljka. - Učim ih da idu sa mnom u crkvu i po starom srpskom običaju govore zdravicu dok se lomi kolač, a još kao dvogodišnjaci su pred svim gostima govorili Oče naš. To su shvatili kao nešto veoma važno, pa kada hoću da im objasnim koliko je bitno da nešto dobro nauče za školu, kažem im da to treba da znaju kao Oče naš. Oni vole da stiču nova znanja o našoj istoriji, o čemu svedoči i činjenica da čak i sa školskih izleta donose crkvene suvenire.
Prijatna i topla atmosfera u domu ove četvoročlane porodice, oseća se i u toku običnih dana, koji se najčešće odvijaju u skladu sa potrebama dvojice mališana.
- Idu već u drugi razred, a iako su blizanci, imaju potpuno različita interesovanja, ambicije i želje i nisu patološki povezani, ali se kao braća vole i poštuju. Kada su polazili u školu, učitelj me je pitao da li moraju da sede zajedno, a ja sam mu rekla da oni čak nemaju ni zajedničke drugove. Boban je izvanredan đak i vrlo je ambiciozan, pragmatičan, trenira košarku, a interesuju ga matematika, kosmos i zakoni prirode, dok je Bojan umetnički tip, već tri godine peva u horu pozorištanceta Puž i mašta kako će postati slavni glumac - kaže ponosna mama.
Dragana već četiri godine živi u vanbračnoj zajednici sa svojim izabranikom Darkom Dusparom, koji je od prvog dana izgradio dobar odnos sa njenom decom.
- Kao porodica funkcionišemo bez greške, a svako ima svoje zadatke. Bojan i Boban su u periodu kada se usvajaju dobre navike, pa ujutro sami sređuju svoje krevete i nameštaj u njihovoj sobi je raspoređen kako oni žele, ali mora da se zna red. Nakon doručka odlaze u školu, a nas dvoje se posvećujemo svojim obavezama. Poslovi su nam potpuno odvojeni i to poštujemo, pa se Darko iz tog razloga ne pojavljuje sa mnom na javnim dešavanjima, ali u porodičnim aktivnostima smo nerazdvojni.
Dragana, njeni dečaci i Darko se zajedno dogovaraju oko svih važnih odluka, a kod njih je uvek na snazi princip glasanja.
- Budući da sam jedina žena u kući, ja vodim glavnu reč, a za sve ostalo postoji glasanje. Kada smo odlučivali o kupovini psa, izgubila sam sa tri prema jedan, pa je tako mala malteška pudla Gita postala peti član naše ekipe. Kada smo prošle godine razgovarali o letovanju, pustili su me da biram destinaciju, pa sam u Cavtat krenula sa trojicom razočaranih muškaraca. Godinama idemo u Herceg Novi, gde posedujemo apartman, a klinci tamo imaju svoje društvo, pa smo tog leta bili jedini gosti koji su iz Cavtata dolazili u Herceg Novi na kupanje! Nedavno su mi saopštili da ubuduće neće biti glasanja i da ćemo od sada uvek ići na Hercegnovsku rivijeru. Zimi se, na sreću, ne raspravljamo oko mesta na kom ćemo provesti odmor, već složno biramo Zlatibor - iskrena je Dragana.
Poznata voditeljka ima tačno izgrađene principe kada je reč o uređenju životnog prostora i rukovodila se njima kada je sređivala dupleks na Karaburmi.
- Klasičan sam Lav i pravi esteta - objašnjava Dragana i ističe da još uvek nije u potpunosti zadovoljna izgledom enterijera. - Dupleks je privremeno rešenje i dvoumimo se da li ćemo se dogodine proširiti i na treći nivo koji se nalazi u potkrovlju zgrade ili ćemo se preseliti u jednu koju tek počinju da grade nedaleko od nas. U svakom slučaju, u mom životnom prostoru trebalo bi da dominiraju jednostavne forme nameštaja, koji čak ne sme da ima ni kitnjaste ručke. Posebnu toplinu izuzetno osvetljenim prostorijama pružaju zavese, koje povremeno menjam, kao i jastučnice, pa tako u istoj sobi dobijem potpuno drugačiju atmosferu. Ne bih podnela šarene zidove ili one obojene u jarke boje. Volim svetlost, prirodnu i veštačku, a naročito uživam u detaljima, kao što su slike, svećnjaci i sveće.
Pored toga što ističe da u stanu nedostaju mnoge sitnice kako bi on u potpunosti bio po njenoj meri, Dragana najviše pati za cvećem kojeg se privremeno odrekla.
- Zimi moram da ga sklonim sa terase da se ne bi smrzlo, pa ga odnesem u prostorije naše firme, koja se nalazi u prizemlju zgrade. Kada zastaklimo terasu, biće sva u zelenilu. Ogroman bendžamin, koji mi je poklonila kuma kada je krstila moju decu, visok dva metra i sa prelepim cvetovima, trenutno je kod moje mame. Jednu biljku, koju sam dobila kada sam ostala trudna, nazvala sam Milica, jer sam mislila da nosim dečaka i devojčicu, a već sam imala drugi cvet koji se zvao Lazar. Cveće mi uvek dobro napreduje, a gajenje bilja išlo je od ruke i mom ocu, koji je mnogo voleo da brine o prostoru ispred kuće.
Prostrani enterijer na dva nivoa posebno im odgovara kada organizuju zabave, pa se roditelji i deca druže odvojeno.
- Gosti nam dolaze posle devet uveče, kada klinci odu na spavanje, pa uživamo u sedeljkama i pripremanju nesvakidašnjih specijaliteta. Za više od dvadeset godina bavljenja televizijskim poslom upoznala sam mnoge poznate ličnosti, ali se privatno družim samo sa koleginicama Tamarom Raonić i Suzanom Mančić. Viđamo se na ručkovima, u operi, na kafi i posećujemo se kada su dečiji rođendani, koji se obično pretvore u Ivkovu slavu. U poslednje vreme oni se prave na najrazličitijim mestima, pa često u gepeku automobila nosim po nekoliko spremljenih poklona i nikada ne znam da li sam ponela onaj pravi. Mama mi stanuje u blizini, pa dečake često sačeka posle škole, jer smo Darko i ja do guše u obavezama. Nedeljni ručak je poseban ritual, ponekad ja kuvam, a s vremena na vreme idemo u restoran ili naručimo hranu.
Dragana živi na Karaburmi već više od tri decenije, iako tvrdi da nije posebno vezana za taj deo grada.
- Ovde smo kupili stan, pre svega zato što nam je moja mama u blizini, koja nam pomaže oko dece. Važno mi je da je Bojanu i Bobanu sve blizu, a Karaburma je odlično povezana sa centrom grada. Oni idu u Osnovnu školu Arčibald Rajs, koju sam i ja pohađala i treniraju atletiku na Omladinskom stadionu koji je od naše zgrade udaljen sto pedeset metara... Sa prozora iz dnevnog boravka proteže se pogled na Dunav, pa staklo ponekad deluje kao pejzaž nekog veštog slikara. Kada je vreme lepo, biciklima se odvezemo na šetalište pored reke, a tu je marina i odličan riblji restoran u koji rado svratimo. Kada se po hladnom vremenu ušuškamo u topli dom, društvo nam prave prve komšije Boža i Milena, čija se ćerka odlično slaže sa mojim sinovima.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 65. broju magazina Story, 19. decembra 2006. godine.
