Najveći deo prostranog stana urednice i voditeljke emisije Otvoreni studio na televiziji Avala Dejane Babović i njenog supruga, sportskog novinara Žikice Babovića, zauzimaju igračke njihovih naslednika Filipa i MarkaDejana Babović
Na svega nekoliko metara od obale reke Dunav i Zemunskog keja smešten je stan urednice i voditeljke emisije Otvoreni studio na televiziji Avala Dejane Babović i njenog supruga, sportskog novinara Žikice Babovića. Supružnici su nakon mukotrpne potrage za idealnim životnim prostorom novembra 2003. godine na nagovor agenta za nekretnine došli da pogledaju i ovaj stan u koji su se zaljubili na prvi pogled. Pošto u tom periodu nisu imali naslednike, svoj novi dom su opremali tako da bude što komotniji za mladi bračni par, ali kada su pre dve i po godine dobili blizance Filipa i Marka uvideli su neke propuste koje će u budućnosti renoviranjem morati da isprave.
- Kada smo odlučili da kupimo stan jedino nam je bila važna lokacija jer i Žika i ja volimo da šetamo. Pošto smo i ranije živeli u Zemunu, blizina Dunava našem novom domu nekako se podrazumevala i nije ostavljala mesta za alternativu. Potraga je bila iscrpljujuća, ali na sreću nije dugo trajala. Hteli smo da kupimo stan u zgradi stare gradnje, ali su nam agent i moj otac, koji je građevinac, objasnili prednosti nove zgrade pa smo rešili da pogledamo ovaj stan. Kako smo ušli odmah smo se zaljubili u njega, prvenstveno zbog velike dnevne sobe, ogromnih prozora i činjenice da je tokom čitavog dana osunčan i veoma svetao. Posle dva meseca renoviranja uselili smo se u novi prostor - opisuje Dejana trenutak kada su kročili u stan od sedamdeset četiri kvadratna metra u okviru kojih se, duž čitavog stana, nalazi i velika terasa idealna za zanimljive igrarije njenih mališana.
- Sada kada imamo decu uviđamo mnogo mana ovog prostora, a prva je ta što su spavaće sobe veoma male, dok je s druge strane dnevni boravak zajedno s kuhinjom i trpezarijom veoma prostran. Našu nekadašnju radnu sobu pretvorili smo u dečji kutak, što smo od početka planirali, ali nismo se nadali sa ćemo odjednom dobiti dva sina pa zato u njihovu sobicu jedva da mogu da se smeste dva kreveta. Kako njih dvojica budu rasli moraćemo naš dom da preuređujemo - ističe Dejana koja je brigu o opremanju idealnog doma podelila sa svojim voljenim suprugom.
- Muž i ja smo ga udruženim snagama sređivali. Bili smo sami i imali smo vremena da sve natenane opremimo. Mnoštvo stvari smo pravili po sopstvenim nacrtima, ali smo nešto kupovali i gotovo. Kuhinja je najbolji prikaz naše kreativnosti jer smo svaki njen deo sami osmislili i u nekim trenucima morali da odustanemo od svojih ideja koje majstori nisu uspevali da sprovedu u delo. Sećam se koliko smo se dvoumili oko boje zidova u stanu. Svakodnevno smo prelistavali kataloge u potrazi za idealnom nijansom, a onda su se rodili Filip i Marko i sav trud je otišao u nepovrat, jer njima zidovi služe kao tabla za crtanje. Nikad neću zaboraviti rečenicu svog kuma koji je nedelju dana pre njihovog rođenja ušao u naš dom i rekao mi: Imali ste lep stan.
- Tada mi je zvučalo čudno, ali pošto je on tada imao dete od dve i po godine znao je šta mi govori i bio je u pravu. Kad sam se porodila čitala sam neke knjige u kojima je pisalo da deca treba da nauče da žive sa stvarima, što sam u početku i praktikovala, ali kada su u istoriju otišle moje omiljene vaza i lampa odlučili smo da kod baka odnesemo drage i lomljive stvari koje tek sad počinjemo da vraćamo u naš dom - s osmehom opisuje voditeljka koja je drage predmete postavila tamo gde njeni naslednici ne mogu da ih dohvate.
- Presrećna sam jer imamo prijatelje koji nas odlično poznaju i uvek nam poklanjaju stvari koje zaista volimo i s radošću čuvamo. Imamo nekoliko slika i grafika koje uvek kad pogledam osetim toplinu oko srca. Osim toga sve police su nam prekrivene slikama naših sinova kojima je propraćen svaki korak njihovog odrastanja. Posebno mi je važna fotografija nastala čim su se rodili, bili su tako mali da su njihove glavice stale u šaku babice koja ih je držala dok smo ih slikali - ističe Dejana koja zajedno s članovima svoje porodice uglavnom boravi u dnevnoj sobi neretko čitavoj ispunjenoj igračkama.
- Sobe nam služe isključivo za spavanje i u njima osim kreveta ne postoji ništa drugo. Potpuni promašaj bila nam je kupovina krevetaca jer u njima naši sinovi gotovo nikada nisu spavali. Da bismo ih odobrovoljili i izmestili iz svog kreveta odlučili smo da im kupimo krevete u obliku njihovih omiljenih igrački - broda i automobila. Pošto nisu standardnih dečjih dimenzija, po potrebi i ja mogu da prespavam s njima - govori Dejana koja bi za osmeh svojih voljenih dečaka uradila bilo šta.
- Pošto ih baka čuva kada smo mi na poslu, oni uglavnom jedu kod nje tako da ne moram obilno da kuvam, ali rado ulazim u kuhinju i uživam da spremam. Divno je to što nam je kuhinja od centralnog dela stana odvojena samo šankom i to nam omogućava da u svakom trenutku budemo svi zajedno i na taj način kvalitetno provodimo vreme - zaključuje Dejana koja trenutno sama čuva naslednike jer je njen suprug po službenom zadatku u Južnoafričkoj Republici, odakle izveštava sa Svetskog prvenstva u fudbalu.
Moni Marković
Tekst je objavljen u 250. broju magazina Story, 6. jula 2010. godine.
