Ksenija Mijatović: Muzička radionica najlepših stihova

Pre godinu dana pevačica Ksenija Mijatović otkrila nam je da se kada je birala raspored prostorija za svoj novi dom na Zvezdari konsultovala sa suprugom Jovanom, ali su pre svega imali na umu želje sina Relje koji već odlično svira gitaru

Tridesetosmogodišnja pevačica Ksenija Mijatović nakon gotovo decenije podstanarskog života prošle godine kupila je stan u kome živi sa četrdesetogodišnjim suprugom Jovanom Ivanovićem i njihovim desetogodišnjim sinom Reljom. U mirnom delu Zvezdare, nedaleko od stadiona Olimp, Ksenija i njena porodica pronašli su svoju mirnu porodičnu oazu.

U stanu od šezdeset pet kvadratnih metara Ksenija je u dogovoru sa investitorom odredila broj prostorija, pa se po njenoj želji iz hodnika ulazi u dnevnu sobu i kuhinju koja je od ostatka salona razdvojena šankom, dok su spavaće sobe koncentrisane na desnoj, sunčanoj strani. Umetnica je želela da ceo apartman oboji u pastelne boje pa je u dogovoru sa suprugom tako i uradila.

- Dugo smo bili podstanari, i bila sam presrećna kada se ukazala prilika da kupimo sopstveni dom. Iako smo poslednjih deset godina iznajmljivali stanove, uvek smo birali one komforne. Naš prvi stan je bio u Takovskoj ulici, sledeći u Cvijićevoj, a ovaj treći je na Zvezdari. Vojvođanka sam i volim da živim blizu centra grada jer mi je sve ostalo daleko. Kada treba da odem kod prijateljice na Banovo brdo, psihički se spremam za to putovanje. Volim pogodnost centra grada koja podrazumeva da svuda mogu da odem peške - priča Ksenija koja u početku nije volela činjenicu što živi na Zvezdari, ali se sada toliko navikla da ne može da zamisli život ni u jednom drugom kraju grada.

Ne smeta joj čak ni to što svog sina Relju svakodnevno vozi u školu na Palilulu. Kao i svaka dama, Ksenija je dugo maštala kako će opremiti svoje porodično gnezdo.

- Veoma sam se radovala novom stanu. Najduže sam birala boje za zidove. Sviđa mi se kombinacija starinskog i modernog, a u našem stanu se vidi koliko volim da spajam nespojivo, novi kožni nameštaj i antikvitete. Veći deo nameštaja smo nasledili, a drugi deo smo kupili. Mesecima sam pažljivo obilazila brojne salone i antikvarnice sve dok nisam pronašla ono što mi savršeno odgovara. Najdraža mi je staklena vitrina koju sam kupila u Novom Sadu, a u kojoj čuvam srebrninu.

Ksenija sa svojim sinom pored roditeljskog održava i prijateljski odnos. Kada je dečak poželeo da svira električnu gitaru ona mu je odmah kupila, a uvek se trudi da mu ispuni sve realne želje.

- Relja je imao mogućnost izbora boja za svoju sobu, a pošto je mali, želeo je da mu sve bude u plavim i žućkastim tonovima. Veoma je maštovit i ja tek očekujem da počne da se meša u uređenje enterijera i oprema svoju sobu onako kako mu u datom trenutku odgovara. Sledeće godine njegova soba biće redizajnirana. Meni lično prijaju tople boje, što se i vidi. Kožna garnitura je boje cigle, ima dosta zelenih tonova, a ja inače volim sve zemljane nijanse. Takođe, veoma sam zadovoljna Bendžamin Mur bojama koje smo koristili - kaže Ksenija koja najviše vremena provodi u kuhinji, opremljenoj po poslednjem trendu.

- U njoj smo napravili kombinaciju boja venge, bež, perla bele i sive. Želela sam da bude najmodernija u celom stanu, mada još ima detalja  koje nisam uredila do kraja. S obzirom na to da su mi se sada stambeni apetiti povećali, nije isključeno da ćemo se sledeće godine preseliti u stan koji je veći za petnaest kvadrata - s osmehom priča kantautorka, najponosnija na kupatilo koje je sama dizajnirala, izabrala pločice, ali i ostale elemente.

- Kupatilo je najskuplje u celom stanu. Ponosna sam na taj deo enterijera jer sam i u njemu želela spoj modernog i rustičnog. Na kupatilu, kao i na ostalim sobama, imamo specijalna vrata sa tankim šarkama koje se zapravo i ne vide, što mi se posebno dopada.

- Inače, od početka sam sa investitorom razgovarala o svakom detalju našeg stana, pa sam nastojala da pomere zid Reljine sobe nauštrb naše kako bi njegova bila veća. Želela sam, a to smo i ostvarili, da njegova soba bude mali apartman sa zasebnim kupatilom. Nama je spavaća soba u funkciji onoga što treba da bude, lep i udoban krevet i ogroman garderober. Krevet je napravljen ručno od orahovine pošto smo hteli da bude od punog drveta. Nismo štedeli, mada mi se sada čini da smo i sa manje para mogli da opremimo stan, ali u trenutku kada smo ga kupili bilo mi je važno da sve bude perfektno. I sigurna sam da će nam, kada se ponovo budemo selili, svi zidovi opet biti u špatulatu jer je najbolji - navodi Ksenija.

Ksenija Konić

Tekst je izašao u 252. broju magazina Story, 20. jula 2010. godine