Sofija Juričan: Tradicija u modernom ruhu

Kako je magazin Story pre četiri godine otkrio, ušuškan u srcu Pančeva dvosoban stan glumice Sofije Juričan u kojem je odrastala kraj mame Gordane, krije sve tajne šarmantnih dama ali i zajednička interesovanja utkana i u najsitnije detalje

Pored lepote i šarma, dvadesetsedmogodišnja glumica Sofija Juričan od svoje mame Gordane nasledila je i talenat za ples, sklonost ka humanitarnom radu ali i stav da životni prostor treba da u punom smislu te reči karakteriše onog ko u njemu živi. Kada su joj se, dok je još bila mala, roditelji razveli, glumica je sa mamom živela kod bake i deke, a potom su se preselile u stan koji se, po Sofijinoj želji, nalazio u obližnjoj zgradi. Od tada je novi dom dve dame u centru Pančeva, u koji poslednjih osamnaest godina unose svoje navike, interesovanja i uspomene, počeo da postaje prava riznica detalja svojstvenih samo njima dvema.

- Imala sam devet godina kada smo se preselile ovde - seća se Sofija. - Insistirala sam da nam novi stan bude u istom kraju kako bih mogla da se igram u istom dvorištu i sa istim drugarima idem u istu školu. Usred obližnjeg parka smeštena je i gimnazija koju sam pohađala, a u neposrednoj blizini snimljeni su gotovo svi značajni domaći filmovi, od Balkan ekspresa do legendarnog Ko to tamo peva. Kaldrma u Ugljari, kako se nekada zvalo ovo naselje, ostala je zabeležena u mnogim kadrovima. Tu, na obali Tamiša, bila je terasa restorana gde je nekada svirao čuveni orkestar Balkan ekspres. Dok sam bila mala često smo u nju odlazile. Mama je pila kafu, a mi deca smo se kupali. Ta stara kafana još postoji, samo danas služi kao ostava za čamce.

Srećno detinjstvo talentovane glumice pravi je dokaz prijatnog okruženja toplog doma u kojem je rasla i pripremala se za životni poziv.

- Mi nismo iz Pančeva, moj pokojni tata je odrastao u Beogradu, gde je rođena i moja mama, ali je njen otac, moj deda, zbog posla došao u Pančevo pa smo ovde i ostali. Uprkos tome što je zagađen grad, smatram ga idealnim mestom za život, udaljenim svega petnaestak minuta vožnje od metropole. Kao i svaka palanka, i on ima svoje prednosti i mane.

Još sa ulaza u dvosobni stan, ispunjen veselim bojama i pozitivnom energijom, naslućuje se da u njemu žive dame s različitim interesovanjima. Osim što su garnituru za sedenje u dnevnom boravku menjale čak tri puta, jer ju je njihov kućni ljubimac mačak Điđo stalno cepao, ostali nameštaj birale su isključivo s ciljem da im u životnom prostoru bude komotno.

- Nikada nismo mnogo ulagale u nameštaj, već smo kupovale spontano one stvari koje su nam se dopadale, dok su nam prioriteti uvek bili putovanja i školovanje - ističe Gordana. - U našem prostoru nema ničeg skupocenog. Volimo stare komade nameštaja, što se vidi još u dnevnoj sobi koju krasi kredenac, star sto pet godina. U roditeljskom stanu imam još dva, koja ću jednog dana pokloniti Sofiji. Obe volimo da starinski nameštaj kombinujemo sa modernim detaljima. Heklane zavese smo poručile kod jedne žene čiji su ručni rad. One su, kao i belo platno, deo naše tradicije koju obe cenimo i želimo da imamo u svojoj kući. Donedavno su nam zid u hodniku krasile čuturice, frulice i šajkače, a planiram da taj isti zid u sledećem opremanju ukrasim Sofijinim fotografijama iz raznih životnih faza.

Ljubav prema tradiciji obe su poprimile baveći se godinama folklorom.

- Stan smo opremale tako da kad uđete u njega možete da zaključite ko tu živi. Iznad troseda u dnevnoj sobi stoji umetnička slika koju smo dobile od mamine prijateljice, slikarke iz Londona, a na kredencu pored je montaža raznih fotografija koje je radio moj tata, koji se inače bavio fotografijom za novine, a takođe je snimao dokumentarne filmove.

Predmeti koji krase Sofijinu sobu nose priče koje samo mlada glumica ume da pročita. Neke je sama kupovala obilazeći kao turista najudaljenije destinacije, a neke je dobijala na poklon. 

- Moja soba je puna uspomena. Tu su razne maske iz Meksika, sa Havaja, Kube... Čuvam i bočice od parfema, medaljon od deke, neke kutijice od bake. Čim negde otputujem, prvo obiđem muzeje, a onda kupujem sitnice koje najbolje oslikavaju moju ličnost i ono što me zanima.

Gordanina pasija je sakupljanje neobičnih saksija u kojima gaji najraznovrsnije cveće.

- Sada su to ostaci saksija jer ih je nestašni Diđo polomio - kaže Gordana. - Najviše saksija donela sam iz Italije. U Trstu postoji radnja sa neobičnim predmetima koje volim da kupujem.

Banatski način života potpuno je uzeo pod svoje ukućanke čija su vrata doma uvek širom otvorena za dobronamerne prijatelje. Od njih se svojoj kući bez dobrog, vojvođanskog obroka sigurno neće vratiti.

- Kuvamo uglavnom na banatski način, mada umem i ličke recepte da spremam, jer mi je otac Krajišnik - ističe Gordana. - A Banaćani dok doručkuju, već razmišljaju o ručku, a za vreme ručka i o večeri. Rinfliš i supa su neizbežni, a pošto Sofija više voli slani program, kolače i krofne retko spremamo.

Zbog prioriteta i raznih interesovanja koja su ih često odvodila u druge gradove, Sofija je svakodnevno odlazila u Beograd na studije, a potom na česte predstave i snimanja, dok je Gordana nekoliko godina provela u Italiji gde je specijalizirala za psihoterapeuta. I danas se povremeno vraća na Apeninsko poluostrvo gde u Trstu sarađuje sa srpskom crkvenom opštinom. Do pre godinu dana radila je kao savetnik za testiranje na HIV na Studentskoj poliklinici, a u međuvremenu i za JAZAS, dok je Sofija ovoj nevladinoj organizaciji dala podršku kao javna ličnost. Nakon svih profesionalnih obaveza, majka i ćerka se, kao najbolje drugarice, vraćaju svojoj bazi gde jedna drugoj prepričavaju iskustva.

- Imamo naše večernje rituale. Noćne sedeljke su postale tradicija. Tada nam dolaze prijatelji, a u tim sitnim satima pristavljamo i ručak za naredni dan, vodimo telefonske razgovore - ističe Sofija, dok se Gordana priseća anegdote sa svojom ćerkom.  

- Sofija je bila još u pubertetu kada je rekla da će napisati knjigu o nama dvema i nazvaće je Noć u kući moje majke. Nekoliko godina kasnije, samo što je upisala akademiju, u jednom od naleta besa što nam je kuća uvek puna gostiju, dok se šminkala pred ogledalom, Sofija je poput spikera s televizije, onako iz glave govorila sve što joj je bilo na duši, a njen momak Nebojša i ja smo hvatali beleške. Deo njenog monologa najbolje oslikava život u našem domu:

- Našoj agenciji nije potrebna reklama, o njoj se nadaleko zna. Ako ste prijavili nestanak porodice, obratite se Gordani, mojoj majci, ona će vam je naći. Spajamo vas sa gostima iz inostranstva, besplatno vas upoznajemo sa usamljenima. Ovde možete ručati jedan obrok minimalno, možete prisustvovati raznim debatama, a prenoćište dobijate kad poželite, bez rezervacije. A ako se odlučite da prespavate, noću će vas uspavljivati zvuk silosa. Uvek ćemo saslušati vaše dirljive priče. Prevoz do Beograda je besplatan i organizovan bar dva puta dnevno. Slobodno gurajte veš u mašinu, svetlo se u kući nikada ne gasi, pa ne morate ni vi, a frižider je uglavnom pun, ali možete ponuditi čekove i tako učestvovati u kupovini hit namirnica.

Jasmina Antonijević