U domu finaliste takmičenja Zvezde Granda Jovana Stefanovića, u beogradskom naselju Mirijevo, uvek je veselo, kako zbog petočlane porodice, tako i zbog muzičkog studija koji se nalazi u sklopu kućeJovan Stefanović
Dvadesetogodišnji finalista takmičenja Zvezde Granda 2009. Jovan Stefanović jedan je od onih momaka koje je život veoma rano naučio da svoj krov nad glavom ceni mnogo više od mnogih svojih vršnjaka. Nesrećni sticaj okolnosti obavijen ratnim vihorom primorao je njegovu porodicu da 1999. godine napusti Prištinu, grad u kojem je Jovan odrastao i proveo svoje rano detinjstvo. Po dolasku u Beograd, snovi o svojoj zasebnoj sobi u koju će ređati poklone vernih fanova činili su mu se nedostižnim. Njegov san ipak je postao stvarnost kada se sa svojom porodicom doselio u prestoničko naselje Mirijevo. Kuća od stotinak kvadratnih metara prepuna je sreće i radosti jer mladi pevač svoje prve dane popularnosti upravo u njoj deli sa ocem Slavkom, priznatim kompozitorom, mamom Slavicom, bratom Spasojem, sestrom Oliverom i bakom po kojoj je jedina unuka dobila ime.
- Po dolasku u Beograd nekoliko meseci smo stanovali u podrumu kod rođaka u naselju Kotež. Za to vreme otac je svojim radom sakupio malo para kako bismo iznajmili stan u istom naselju - sa setom se priseća mlada Zvezda Granda, čija je porodica samo dva meseca imala priliku da uživa u novom stanu u Prištini, a potom ga zbog nemilih događaja napustila.
Jovanov otac ipak je uspeo da proda taj stan i svojim najmilijima obezbedi plac u Mirijevu na kome su od temelja izgradili sadašnji topli dom.
- Mama je kao diplomirani ekonomista preko firme povoljno kupila stan u Prištini, ali smo nažalost u njemu stanovali samo dva meseca. Nikada neću moći da prežalim to što smo morali da ga napustimo. Nakon svih muka kroz koje smo prošli, sada sam beskrajno srećan u novom domu, a krevet mi je udoban kao oblak - iskren je Jovan čija je prostorija za momačke snove uređena veoma skromno.
U njoj do izražaja najviše dolaze pokloni koje mladi pevač dobija od svojih obožavateljki, pa tako polica sa plišanim igračkama zauzima jedan deo zida, nasuprot kome se nalaze njegove fotografije sa fanovima.
- Ima tu ponešto i od bivših devojaka - kroz osmeh kaže Jovan, u čijoj se sobi nalazi i kompjuter s pratećim komponentama.
Iz ove momačke prostorije izlazi se u hodnik koji vodi pravo do dnevne sobe spojene sa trpezarijom. U centralnoj prostoriji doma smeštena je ugaona garnitura iz koje puca odličan pogled prema velikom televizijskom ekranu na kome je najčešće baka Olivera gledala svog unuka, budući da su ostali članovi porodice uglavnom navijali za svog mezimca direktno iz studija televizije Pink.
- Volim dugo da spavam, jer zbog prirode svog posla živim noćnim životom, ali u kući zbog toga nije vanredno stanje. Naprotiv, nekada su članovi moje porodice veoma bučni, što mi uopšte ne smeta. Najviše mi prija miris mamine kuhinje koji me često izmami iz kreveta - kaže Jovan koji od početka takmičenja svakodnevno na kapiji svoje kuće dočekuje brojne fanove potpisujući im autograme.
Dok je fasada kuće poznatog pevača okupana u jarku nijansu zelene boje, njenim enterijerom dominiraju mirni tonovi protkani pastelnim nijansama. Takođe, Stefanovići su se prilikom opremanja doma opredelili za grube kontraste, pa je garnitura za sedenje u kombinaciji plave i crne boje, dok je većina zidova okrečena u plavo. Iznad stola u trpezariji nalazi se slika stare Prištine koja čitavu porodicu nekada vrati deceniju unazad i natera im po koju suzu na oči, navodeći ih da se prisete grada koji im je prirastao za srce. Najradosnije je u delu kuće koji predstavlja muzički studio, a za koji su takođe odabrali zelene tonove. U njemu nastaju kompozicije za mnoge izvođače, uglavnom iz narodnjačke branše, ali će Jovan u njemu, za početak svoje karijere, snimati numere pop žanra.
- Olakšavajuća okolnost u poslu mi je to što imam studio u sklopu svoje kuće, i često mi je taj prostor zapravo pravi beg u kreativnu stvarnost. Zvučna izolacija je odlična tako da sa komšijama nemam nikakvih problema. Završio sam OŠ Pavle Savić u Mirijevu, a potom elektrotehničku školu na Dorćolu i često poželim da se vratim u taj bezbrižni period svog života, obeležen nestašlucima. Imam divno društvo u kraju i ovo naselje mi zaista prija za život, čak i otkako mi se dogodilo fantastično iskustvo učešća u Zvezdama Granda, nakon kojeg mi je potreban još veći mir. Imam i dva kućna ljubimca koja caruju dvorištem, rotvajlere Megi i Cuki i neretko se sa njima igram ispred svog doma - zaključuje uvek nasmejani Jovan.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 197. broju magazina Story, 30. juna 2009. godine.
