- U Beograd smo se porodično iz Niša doselili pre trinaest godina, baš u ovu kuću koja pripada mojoj majci, rođenoj Beograđanki. U početku sam bio na meti šala mojih vršnjaka zbog naglaska i duge kose, pa su se često šalili na moj račun kako sam devojčica. Trebalo im je vremena da me prihvate, ali posle toga više nije bilo problema. Pre četiri godine rešio sam da se odvojim od roditelja i za sebe opremim stan. Želeo sam da imam mesto gde mogu da mi dolaze gosti i u kojem ću imati svoj mir. Ovo ipak nije pravo osamostaljivanje jer su mi roditelji prve komšije – kaže Alen čiji je prostrani dom opremljen nameštajem modernog dizajna. Posebno mesto među ukrasima na zidovima imaju uramljeni novinski intervjui koje su sakupljali Alenovi roditelji. Pored najsavremenijih tehničkih uređaja, poseban šmek ovom domu opremljenom po meri vrsnog umetnika daje i beli klavir smešten u uglu dnevnog boravka.
- Ceo prostor i raspored osmislio je moj otac Ninoslav koji uvek ima odlične ideje, dok ja nisam talentovan za uređenje enterijera. Ipak, lično sam odabrao većinu nameštaja, a omiljeni komad mi je poni ležaljka. Podseća na one koje se nalaze u ordinacijama psihijatra, veoma je udobna i nakon tri minuta ležanja na njoj utonem u san. Glavno mesto u mom domu zauzima klavir koji, nažalost, nije naštimovan jer još nisam stigao da pozovem majstora – kaže Alen.
Najdraža prostorija talentovanog umetnika jeste dnevni boravak, u kome se nalazi velika kožna garnitura na kojoj provodi najviše vremena gledajući televiziju i filmove. Kuhinja u kojoj dominiraju crne i crvene note, od trpezarijskog stola odvojena je kamenim šankom. Alen je vodio računa o tome da uklopi sve boje i desene, pa je za trpezariju odabrao veliki stakleni sto sa belim i crnim stolicama.
- Ne znam da kuvam, ne umem čak ni jaje da ispržim. Iz tih razloga retko ulazim u kuhinju, a mama ponekad dođe kod mene, spremi mi nešto i u šali kaže kako je došla da vidi da li mi radi šporet koji sam kupio. Čini mi se da niko ne kuva lepše od moje mame, pa čim dođem s nekog putovanja, prvo svratim kod roditelja na ručak. Šank koji se nalazi u delu gde je kuhinja još nije gotov i nedostaje samo da se instalira lampa. Tu retko kad sedim sa drugarima jer su nespretni, pa se plašim da nešto ne oštete (smeh). Najčešće se družimo u dnevnom boravku, a često napravimo i male svirke u mom domu. Zahvalan sam svojim komšijama što im ne smeta glasna muzika, a često nam se i oni pridruže. Tata odlično svira harmoniku i s njim zabava potraje do jutra – s osmehom prepričava mladi muzičar.
Gosti u Alenovom domu najviše vole da sede na terasi koju su njegovi roditelji renovirali dok je on bio na jednoj od turneja i tako ga izuzetno obradovali. Kao i svaki mladi muškarac, popularni muzičar je s velikom pažnjom osmislio enterijer spavaće sobe.
- Pre dve godine opremio sam i malu teretanu u stanu, ali nažalost više ne mogu da je koristim zbog problema s kičmom. Zbog dve diskus hernije ne smem da pravim nagle pokrete – govori muzičar koji je publiku oduševio svojom pesmom Kruška.
- Prilikom posluženja gostiju obavezno na sto stavljam podmetače za čaše. Ne volim haos, tako da kod mene, koliko god da sam umoran, nikada nije razbacana garderoba po stanu. Od malih nogu vaspitavan sam da u kući sve treba da bude na svom mestu. To ne znači da stavim kecelju, pojačam muziku i čistim kuću sa praškom, ali nije mi teško da održavam red u svom domu – završava Alen.
Danilo Mašojević
Tekst je objavljen u 249 broju magazina Story, 29. juna 2010. godine.
