Vesna de Vinča: Moje parče raja na ušću Save u Dunav

Nakon što je godinama živela na Neimaru, vlasnica kompanije Miss Yu Vesna de Vinča oazu mira pronašla je u moderno opremljenom brodu na kome nema suvišnih detalja, a koji je smešten na Ušću

 

Novinarka, spisateljica i prva dama kompanije Miss Yu, Vesna de Vinča, oduvek je u životu pažljivo osluškivala svoje želje otkrivajući put ka sebi. Tako ni za trenutak nije oklevala kada joj se ukazala prilika da ostvari svoj davnašnji san i počne da živi u skladu sa prirodom. Umesto u komfornom potkrovlju vile na Neimaru, gde je donedavno stanovala, sada radije uživa na brodu koji se nalazi na ušću Save u Dunav, sa bajkovitim pogledom na Kalemegdan, ili kako Vesna kaže, naš Akropolis.

- Inspiraciju za život na vodi dobila sam tokom boravka na Ki Largu na Floridi kod svog najboljeg prijatelja Krisa Krstića koji je poreklom iz Niša. On tamo ima jednu čudesnu vrstu komforne, okeanske sojenice. Poželela sam da imam takvo mesto za sebe u Beogradu. Našu stambenu lađu pronašao je moj prijatelj i ribar Dragan, negde kod Jojkića Dunavca, potopljenu na dnu reke. Izvadio ju je i odlučio da joj obnovi korito. Kupili smo je i zajedno sređivali arhitekta Vojin Valjarević i ja. I sa stanovišta svetskih metropola, ovo je jedan brod iz budućnosti koji ima misiju da zaustavi vreme, ukazuje svima kako da izađu iz akceleratora, brzine 21. veka, i žive lagano, što bliže vodi - kaže Vesna i otkriva da na De Vinča brodu koji se prostire na dva nivoa, od kojih je prvi poslovni prostor, a drugi komforan stan, nema mesta za suvišne detalje i negativne misli.

- Ovde vlada jedna pročišćena atmosfera duha i postojanja. Ovde sam shvatila da je raj moguć i u Srbiji, da raj nije prostor, nego frekvencija, posebno stanje svesti. Do tog kontakta sa univerzumom može se doći na raznim mestima koja poseduju energetske moći, kao što su Hilandar, Jerusalim ili crkva Svetog Nauma na Ohridu, a sigurna sam da je i Ušće jedno od takvih mesta. Ovde sam uvidela da nemam neprijatelje. Ustvari, niko nema neprijatelje. Samo je važno ući u višu fazu poimanja života, kada se na njih ne obraća pažnja i neprijatelji postaju izazovi i putokazi. Na kraju, to je deo igre. Široko nebo iznad mene i pitomi zoološki vrt, kojim sam okružena daju osećaj da sam negde daleko od vreve Beograda, iako se u stvari nalazim u samom centru. Okružuju me crni i beli labudovi, patke, kornjače, ptice liske i keruša Noa koja je došla kao lutalica, a ovde je pronašla mnogo ljubavi i pravi dom. Odlika ovog prostora je minimalizam sa dušom. Želela sam da do izražaja dođe belina, da se krećemo kao slova po belom papiru. Cilj je da mi budemo pokretne slike, a naš život umetnost. Hvala Oskaru Vajldu na toj ideji! Sa druge strane, težimo iscrpljujućem radu baš u ovom svetski udobnom i tehnički opremljenom prostoru. Tu vlada produktivni hedonizam: Mi uživamo radeći. Baš odavde u svet su lansirani moji intervjui koje sam uradila sa Nelsonom Mandelom, Elizabet Murdok, Imeldom Markos, objavljeni za britansko, špansko i arapsko govorno područje. Odavde se sve čini mogućim - kaže uz osmeh ova uspešna dama.

Na brodu se nalaze prostorije ekološkog centra Vratimo lepotu rekama, Mensa Srbije i njihov centar Nikola Tesla, informaciono društvo iz Brisela, a tu će biti i predstavništvo Vitezova Svetog Lazara koji se bave humanitarnim aktivnostima. Od samog nastanka ideje, svi oni podržavaju Vesnin projekat Srbija - zemlja jorgovana.

- Ovde se sakupljaju pozitivna energija i dobre vibracije ljudi koji misle slično. Na brod ne može da uđe niko ko ne vidi da je život moć i čarolija, ako ga uzmeš u ruke. Na brodu su tako boravili naslednici kraljevskih loza Burbona, Orleana, Karađorđevića, Lihtenštajna, svetski poznati filozof Mihail Epštajn i tvorac rekonekcije dr Erik Perl. Nedavno su nas posetile i ugledne ličnosti iz bajkovitog Tunisa, gde u junu na pripreme odlaze devojke za izbor mis Srbije 2010. godine - kaže de Vinča.

Na prvom nivou broda u centralnoj prostoriji dominira veliki konferencijski sto sa stolicama. Tu je i jedna komoda koja za Vesnu ima posebnu sentimentalnu vrednost.

- Ona je poklon od pisca Radomira Smiljanića i njegove supruge Ljiljane i veoma mi je draga jer je svedok raznih opozicionih, tajnih sastanaka u vreme Josipa Broza Tita. To je i najvredniji komad nameštaja na brodu. Sve ostale stvari ne prelaze vrednost od dvesta evra i uglavnom su sa buvljaka. Smatram da sve što je materijalni luksuz predstavlja opterećenje za mozak, a ja hoću da budem slobodna. Zato svakog meseca sa broda izbacujemo stvari i sitnice koje su se nagomilale i nasrću sa svih strana. Važno je osloboditi se svega suvišnog u životu. Najvažnije je biti sam sa svojim mislima i prirodom, bez barijera u komunikaciji sa ljudima. Zato ne nosim zlato niti dijamante i draža mi je ikonica oko vrata. Ovde su najvrednije uspomene i knjige. Za njih sam u stanju da poginem, jer imam biblioteku koja se više ne može obnoviti. Vrlo pažljivo sam birala i slike za ovaj prostor jer nisam želela da ga na bilo koji način guše ili ometaju, već da budu deo lakoće. Olja Ivanjicki bila je u našem timu, kao član saveta ekološkog centra Vratimo lepotu rekama. Ona nam je poklonila jednu od njenih poslednjih slika koju je nazvala Vodeni anđeo, da nas čuva i brine o nama - priseća se s ponosom i setom Vesna.

Na drugom spratu koji je preuredila za svoje potrebe pažnju privlače slike Dragana Stojkova, Damjana Đakova, Milana Ignjatovića Rarija i Nebojše Pilipovića Pila. Osim prostrane spavaće, tu je i gostinska soba, svaka sa odvojenim kupatilom, a umesto kreveta na brodskom podu smešteni su udobni dušeci.

- Na njima se najlepše spava i sanja, a tome mnogo doprinosi i ljuljanje broda na talasima. Majka planeta nas i uspavljuje i budi. Odlučila sam da živim na reci jer je za mene to jedan korak dalje u spoznaji života, a svaki viši nivo postojanja traži i jedan viši nivo prostora. Mislim da je De Vinča brod upravo takvo jedinstveno mesto u Beogradu. Ovde dolaze moji prijatelji iz celog sveta koji su veoma uspešni i bogati, ali ne žele više da spavaju po luksuznim hotelima. Moj cilj je da u ovom prostoru napravimo novu školu mišljenja kako bismo ljude naučili da budu srećni i uspešni jer u životu je moguće ostvariti sve što želimo - završava Vesna de Vinča.

Jelena Kulović

Tekst je objavljen u 243. broju magazina Story, 18. maja 2010. godine.