Pevačica sa suzama u očima govori o životu s teško bolesnim Samirom, koji je pre 12 godina preminuo od posledica Daunovog sindroma
Život Indi Aradinović obeležila je smrt brata Samira, sa čim se ni danas, 12 godina kasnije, ne miri. Pevačica s knedlom u grlu za Kurir.rs otkriva da je bilo teško živeti s nekim ko boluje od najtežeg oblika Daunovog sindroma, ali da bi sve na svetu dala samo da je živ.
Brat je bio stariji od mene dve godine. Nije umeo da hoda, jede, niti je znao da postoji. Bio je kao biljka. Brinuli smo o njemu najbolje što smo mogli i voleli ga. Nekad je bio pozitivan, nekada težak, nasilan i brz iz neznanja. Tražio je pažnju. Umeo je da prepozna mamu, tatu, sestru i mene. To su bile najteže godine, ali to je nešto što je moje. Za njega sam bila spremna da ubijem - kroz plač priča Indi i dodaje da joj je najteže bilo kad su se njenoj porodici podsmevali zbog bolesti brata:
Pomagala sam mami, nisam se posvećivala sebi i svom detinjstvu. Pretvorila sam se u malu ženicu. Bila sam mu druga mama. Otac je sve vreme bio tu, ali nije se trudio. Teško je bilo gledati ga onako bespomoćnog jer sam ga volela više od života. Umeo je da me iznervira, ali nikada mu to nisam uzela za zlo. Imali smo poseban odnos. U najgorim životnim trenucima ljudi su nam okretali leđa, ali umeli smo da se izborimo sami. Brat je umro 2005. S tim još uvek ne mogu da se pomirim. On je i danas za moju porodicu i mene prisutan u svakom trenutku i tako će biti do kraja naših života - kaže folkerka, koja je doživela još trauma, uključujući majčinu bolest, očevo maltretiranje i iznenadnu depresiju, s kojom se borila punih devet godina.
Morala je da uspori tempo: Pevačica Indi završila na infuziji (FOTO)
Brata sam izgubila kad mi je bilo 11 godina i tada je umro deo mene. Ne volim da pričam o tome, ali njegova bolest i odlazak su mi pomogli da shvatim koliko je važna podrška porodice. Mama se nikad nije oporavila od toga. Uteha smo joj Indi i ja, koje smo dobre devojke.
