Za Ljiljanu Petrović, menadžerku preminulog pevača Tošeta Proeskog, 16. oktobar 2007. godine uvek će biti sinonim za bol.
Tu noć po povratku sa nastupa u Hrvatskoj nije ni slutila da će im to biti poslednje putovanje.
Kajala se što mu nije rodila sina: Žene koje je voleo Toše Proeski
Ljiljana se posle nesreće preselila u Niš, gde radi, ali i leči tugu. Ni posle deset godina nije prebolela Tošeta, ali ni skupila snagu da ode na njegov grob.
Te kobne noći Ljiljana je bila u kolima sa Tošetom, sa teškim povredama prebačena je u bolnicu u Novoj Gradiški, gde je i saznala da je Proeski preminuo na licu mesta. Otada njen život izgubio je smisao.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
- Vreme ne leči rane. Na Tošetovom grobu nisam bila nikada, nemam snage za to ni posle deset godina. Nikada više nijednu pesmu koju je otpevao nisam pustila. Ne mogu. Još uvek ne mogu da čujem njegov glas i sve to. Meni je omiljena njegova pesma „Kad zamiriše trešnja” ali nisam je slušala deset godina - kaže Ljiljana sa setom u glasu, i dodaje:
Oktobar i ovaj period su uvek nekako najteži za mene. Taj mesec mi je izuzetno težak i tada sam baš onako... - drhtavim glasom pruča Petrovićeva, ne završivši rečenicu.
Ljiljana priznaje da su joj za ovih deset godina nebrojeno puta stizale ponude da se vrati starom poslu, ali da je ih je bez imalo razmišljanja odbijala. S odlaskom Proeskog ona je taj svoj život ostavila iza sebe.
