Izvadila sam je iz kade i počela da je brišem peškirom. Njene male ruke, noge, stomak, crnu kosu… Kad su mi ruke bile oko njenog vrata odjednom sam, iz čista mira, pomislila – sad bih mogla da je udavim, jednim jedinim stiskom. Ne znam zašto sam to pomislila...
Očaj, usamljenost i večita neispavanost nisu mi pomagali. Moja druga ćerka je bila teška beba. Vrištala je stalno, neprekidno bila gladna, premeštala sam je s jedne si.e na drugu, ništa nije pomagalo. Bile bismo budne celu noć, onda bi došlo jutro, onda bi muž otišao na posao a ja ostala sama s novorođenčetom i trogodišnjakinjom u stanu u soliteru na drugom kraju grada, udaljena od svoje familije, od ljudi, svega. I tako svaki dan, ceo dan. On bi dolazio kasno uveče, odlazio rano ujutro. Bila sam sama i nesrećna.
Onda mi se dogodila i neka glupa crevna viroza zbog koje sam završila na infektivnoj. Sećam se da sam bila potpuno očajna, sve vreme sam sebe krivila, kakva sam ja to majka, ja moram da budem kod kuće i da dojim svoje dete, a ja ovde ležim zbog obične crevne viroze.
Bolelo je, a nisu želeli da mi pomognu: Potresna ispovest mame koja je osudila zdravstvo (FOTO)
Uporno sam se upoređivala sa svojom mamom. Ona je bila vrlo jaka, genijalno je kuvala, bila je najbolja i najjača mama na svetu. Ja sam, barem sam samu sebe u tom trenutku tako videla, bila slaba, nesposobna, nisam znala da kuvam, nisam znala ništa. Ove tri godine pre, koje sam provela kao srećna i dobra mama kao da su nestale. Kad se nakon svega dogodio i onaj lucidan san, to je bilo to. Sve je krenulo nizbrdo. Od tada se svega sećam u nekim epizodama, segmentima, povremenim licima, rečima… Ne znam kako bih to opisala tačno.
Zamolila sam neki dan svog, sada već bivšeg muža, da mi priča o tom periodu, o svim tim delovima kojih se ja ne sećam, koje kao da nisam ni doživela. Pričao mi je da sam stalno plakala, da sam postala troma i lenja, ništa mi se nije radilo, ništa nisam htela, ništa me nije radovalo. Kaže da je znalo biti zastrašujuće. Došao bi kući, a ja bih sedela na kauču, pogurena i uplakana, dok bi se starija ćerka sama igrala u ćošku u prašini. Prolazi me jeza kad to pokušam da zamislim.
Nastavak na narednoj strani...
