Dugogodišnje istraživanje je pokazalo da postoji vrlo interesantna veza između toga čuvaju li bake i deke unuke i njihovih rezultata na testovima pamćenja i govora.
Biti baka ili deka neretko podrazumeva mnogo više od povremenog druženja s unucima. Tu je često i pomoć oko čuvanja, odlazak po dete u školu, ponekad i priprema obroka, igranje ili pomoć oko domaćih zadataka...
Međutim, izgleda da ovakva uključenost može da bude korisna i za same bake i deke. Istraživanje objavljeno u časopisu Psychology and Aging je pokazalo da starije osobe koje pomažu u brizi o unucima imaju bolje rezultate kad su u pitanju pamćenje i verbalne sposobnosti, u poređenju s onima koje ne učestvuju u čuvanju unuka.
Rezultati čak ukazuju da nije presudno koliko često baka ili deka čuva unuke, niti koje konkretne aktivnosti sa njima obavlja. Važnijom se, zapravo, pokazala sama činjenica da imaju ulogu osobe koja brine o detetu.
Briga o unucima je povezana s boljim pamćenjem
Istraživači su analizirali podatke 2.887 baka i deka koji su učestvovali u studiji ELSA (English Longitudinal Study of Ageing), a svi učesnici su imali više od 50 godina, dok je prosečna starost bila 67 godina.
Učesnici istraživanja su popunjavali upitnike i prolazili kognitivna testiranja u tri navrata, između 2016. i 2022. godine. Između ostalog, odgovarali su na pitanje jesu li tokom prethodne godine brinuli o nekom od svojih unuka. Istraživače je zanimalo i koliko često su to radili, kao i kakve aktivnosti je to podrazumevalo.
NE PROPUSTITE
To je uključivalo čuvanje unuka tokom noći, brigu o bolesnom detetu, igranje i druge aktivnosti u slobodno vreme, pomoć oko domaćih zadataka, vožnju do škole, pripremanje obroka i različite druge oblike pomoći.
Kad su stručnjaci uporedili rezultati testiranja, bake i deke koji su brinuli o unucima su imali bolje rezultate u zadacima koji mere pamćenje i verbalnu fluentnost od onih koji nisu pomagali u njihovom čuvanju.
Ove razlike su ostale prisutne čak i kad su istraživači uzeli u obzir starost, opšte zdravstveno stanje i druge relevantne faktore.
Kod baka je primećeno i sporije opadanje kognitivnih sposobnosti
Istraživanje je pokazalo da su bake koje su pomagale u brizi o unucima tokom vremena imale manje izražen kognitivni pad u poređenju s bakama koje nisu učestvovale u njihovom čuvanju.
Ipak, istraživači naglašavaju da ovo ne znači da samo čuvanje unuka automatski sprečava kognitivno propadanje, već je potrebno još istraživanja kako bi se bolje razumelo zbog čega postoji ovakva veza.
– Mnoge bake i deke redovno brinu o svojim unucima, a to je briga koja podržava porodicu i društvo u širem smislu – kaže Flavija Čerečez, s Univerziteta "Tilburg" u Holandiji. – Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li briga o unucima može da koristi i samim bakama i dekama. U ovom istraživanju smo želeli da vidimo da li briga o unucima može da bude korisna za zdravlje baka i deka i potencijalno uspori kognitivni pad.
Nije presudno koliko često čuvaju unuke
Ova studija je pokazala i da to koliko je čuvanje dece korisno ne zavisi od toga koliko često bake i deke brinu o unucima. Drugim rečima, baka ili deka ne mora nužno svakodnevno da provodi sate s unucima da bi se videla veza s boljim kognitivnim funkcionisanjem. Istraživači su uočili da je sama činjenica da su uključeni, kao osobe koja brinu o deci, bila značajnija od toga koliko često se to dešava i šta su tačno radili zajedno.
– Potrebno je još istraživanja kako bi se ovi nalazi ponovili, ali ako postoje koristi povezane s brigom o unucima, one možda ne zavise od toga koliko često se briga pruža ili od konkretnih aktivnosti koje se obavljaju sa unucima, već pre od šireg iskustva uključenosti u brigu o njima – smatra glavna autorka studije.
Važno je i kakva je porodična atmosfera
Istraživači, ipak, upozoravaju da se uloga porodičnog okruženja ne sme zanemariti, pošto nije svaka situacija u kojoj baka ili deka čuvaju unuke ista.
Dok dobrovoljna pomoć u porodici u kojoj postoji podrška može da bude prijatno i podsticajno iskustvo, kad se to doživljava kao teret ili se nameće bez podrške može da ima sasvim drugačiji efekat.
Zato istraživači smatraju da su potrebne dodatne studije koje bi detaljnije ispitale kako porodični odnosi, osećaj podrške i način na koji baka ili deka doživljavaju svoju ulogu utiču na rezultate.
BONUS VIDEO
Kako su naše bake pravile ajvar
NE PROPUSTITE
