Kad se pokladari umore, sakupe se svi na jedno mesto, gde se igre i takmičenja nastavljaju. U Velikoj Plani, predveče pale vatre od šaše, i samo za taj dan izgrade neku vrstu vrteške na kojoj momci vrte devojke.
Bele i mesne poklade
Prema narodnim običajima, to su domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova (Vaskršnjeg, Božićnog, Petrovskog i Velikogospojinskog). Prema vrsti hrane koja se sprema, u narodu se poklade nazivaju bele ili sirne (kad je obavezno obredno jedenje belog mrsa), i mesne (kad se uglavnom spremaju jela od mesa).
Jedan od najlepših srpskih običaja unosi radost u dom: Evo kako se uzima krsna slava
Poklade se zovu i Proštene ili Pročka poklade, koje su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni i tako čisti ušli u period posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: Oprosti, ulazimo u post kao u more, a prisutni odgovaraju: Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni.
Na Bele poklade sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži proćku da može časno da započne post.
Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori: Oprosti, dedo, a tast mu odgovara: Neka ti je prosto, sinko. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
