Srpska pravoslavna crkva i vernici u utorak, 27. januara, slave Svetog Savu, prvog srpskog arhiepiskopa i jednu od najvažnijih figura u istoriji srpske države.
Sveti Sava, prvi srpski prosvetitelj, zaštitnik školstva i najmlađi sin osnivača srpske države, jedan je od najcenjenijih svetitelja.
Rođen je 1169. godine kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Još u ranoj mladosti je pokazao snažnu sklonost ka duhovnom životu, pa je već 1192. godine napustio dvor i otišao na Svetu Goru, gde se zamonašio. Istorijski zapisi navode da se nakon šesnaest godina vratio u Srbiju kako bi izmirio svoju zavađenu braću Stefana i Vukana, ali i da je imao ključnu ulogu u duhovnom i kulturnom uzdizanju srpskog naroda kroz prosvetiteljski rad i pisana dela.
Njegovo najveće dostignuće svakako je to što je izborio autokefalnost Srpske pravoslavne crkve u Nikeji 1219. godine, i postao prvi arhiepiskop SPC. Time je postavio temelje samostalnosti crkvenog i duhovnog života u Srbiji.
Sveti Sava se smatra zaštitnikom prosvetnih radnika i apotekara, kao i utemeljivačem srpskog zakonodavstva. U Srbiji se poštuje kao krsna i školska slava, pa se svakog 27. januara u osnovnim i srednjim školama tradicionalno organizuju priredbe i svečanosti.
Preminuo je 25. januara 1236. godine u Trnovu, prilikom povratka s hodočašća, iz Jerusalima. Vest o njegovoj smrti u Srbiju je stigla dva dana kasnije, zbog čega se praznik Svetog Save obeležava 27. januara.
NE PROPUSTITE
VIše od tri veka kasnije, zbog izuzetno snažnog kulta koji je uživao u narodu, Sinan-paša je 1594. naredio spaljivanje Savinih moštiju na Vračaru, ali ni taj čin nije umanjio poštovanje i značaj Svetog Save u srpskoj tradiciji.
Običaji i narodna verovanja vezani za Svetog Savu
- Na ovaj praznik se tradicionalno izbegava nošenje crvene odeće, jer se nekada smatralo da ta boja privlači vukove.
- Narodni običaj nalaže da se na Sv. Savu ne oštre noževi, britve, ni drugi alati.
- Savindan se obeležava svečano širom Srbije. U pojedinim krajevima, naročito među porodicama kojima je ovaj svetac krsna slava, običaj je da se posti sedam dana uoči praznika.
- U Vojvodini se na dan Svetog Save tradicionalno pripremaju svetosavske perece, posne ako praznik pada u sredu ili petak, a mrsne ukoliko je neki drugi dan u nedelji. Ovaj običaj potiče iz zahvalnosti svecu za lakše mlevenje žita, a nekada su se perece nosile u crkvu i delile deci.
- Iako je Savindan crveno slovo u crkvenom kalendaru, dozvoljeno je, pa čak i preporučljivo, obavljanje kućnih poslova. Ovakvo verovanje vezuje se za stare običaje kada je stoka sama odlazila na ispašu, a domaćini su koristili dan za sređivanje doma. Zbog toga se ovaj praznik često povezuje i sa velikim spremanjem.
- Narodna predanja kažu da grmljavina na Savindan nagoveštava važne, prelomne događaje, često sa negativnim prizvukom, jer je grmljavina zimi neuobičajena pojava. Nasuprot tome, veruje se da sunčan dan Svetog Save donosi sreću, napredak i rodnu godinu.
BONUS VIDEO
Hram Svetog Save uoči Božića
NE PROPUSTITE
