Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 27. januara obeležavaju Svetog Savu, jednog od najcenjenijih srpskih svetitelja i jednu od najznačajnijih ličnosti naše istorije.
Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i osnivač Srpske pravoslavne crkve, obeležava se uz poštovanje brojnih običaja, a slavi se i kao krsna slava i školska slava u vrtićima i školama.
Obavezan deo proslave Savindana u narodu je dugo bila priprema svetosavskih pereca, peciva koje često prate interesantne legende i priče.
Zašto se za Sv. Savu prave perece?
Kako je pre nekoliko godina objasnila istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, u srednjem veku su perece najtešnje povezane s hrišćanskom simbolikom, od ruku sklopljenih u molitvi do tri prazna polja koje formira testo oblikovano u labav čvor, a koje predstavljaju Sveto trojstvo.
– Ova vrsta peciva dominira nemačkom pekarskom tradicijom, a prema predanju, Srbi u Banatu usvojili su je kad su se na to područje, kojim je sve do 1944. dominiralo nemačko stanovništvo, doselili nakon pada srpske srednjovekovne države – istakla je ona. – Predanje kaže da im je bilo zabranjeno da javno slave krsnu slavu, pa su posredovanjem pereca, koje su navodno odmenile slavski kolač, iako o tom procesu nema nikakvih sačuvanih istorijskih dokaza, našli način da tu tradiciju sačuvaju .
Međutim, ona ističe da je istina verovatno nešto drugačija.
– Čini se, ipak, mnogo verovatnijim da im se dopala praksa nemačkog stanovništva da perecama daruju najmlađe za Uskrs, pa su je "pozajmili" i povezali sa sopstvenim verovanjima i običajima. Dodatno je zanimljivo da se sa ovim običajem darivanja dece perecama za Svetog Savu, 27. januara, najčešće srećemo u tradiciji banatskih Srba, dok je u Bačkoj i Sremu gotovo nema, baš kao što je nema ni u drugim delovima Srbije, s ove strane Save i Dunava. Kada se ima u vidu da upravo Srbi tokom ustanka protiv Turaka u Banatu u 16. veku na svojim zastavama nose lik Svetog Save, te da su u znak odmazde upravo zbog ove bune spaljene svetiteljeve mošti na beogradskom Vračaru, onda priča o Svetom Savi i perecama dobija još jednu zanimljivu dimenziju. Kako god, praksa je lepa, a živo dopunjavanje legendi o najslavnijem srpskom svetitelju samo pokazuje koliko je njegov duh prisutan u narodu iz kojeg je potekao – zaključila je.
Jednostavan recept za svetosavske perece
Sastojci:
- 700 g brašna
- 1 kocka svežeg kvasca
- 1 kašika šećera
- 1 jaje (sobne temperature)
- 300 ml toplog ili mlakog mleka
- 100 ulja
- 1/2 kašike soli
- susam po ukusu
Za preliv:
- 2 kašike soli
- 50 g brašna
- 4 kašike vode
Priprema
- Izmrvite kvasac, pa ga prelijte mlakim mlekom, dodajte šećer i dobro razmutite.
- Kad se kvasac aktivira, dodajte ulje i mleko, a potom malo po malo sipajte brašno i so, pa zamesite glatko testo. Ostavite da odstoji oko 30 minuta da testo nadođe.
- Premesite testo, prebacite ga na pobrašnjenu površinu i podelite na deset delova.
- Svaki deo testa razvucite u oblik crva, a pa ga smotajte u oblik perece i ređajte po plehu koji ste obložili pek-papirom. Pecite oko 10 minuta u rerni dobro zagrejanoj na 220 stepeni.
- U međvremenu napravite preliv, tako što ćete umutite brašno, vodu i so, tako da nema grudvica.
- Posle deset minuta pečenja, izvadite perece, sipajte preko njih slani preliv, pospite susamom, pa vratite da se peku još oko 10 minuta.
BONUS VIDEO
Hram Svetog Save uoči Božića
NE PROPUSTITE
