Šta nikako ne valja raditi na Đurđic? Ako ne želite da naljutite ovog velikog sveca 3 stvari morate da ispoštujete

U danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju.

 

Srpska pravoslavna crkva 16. novembra obeležava veliki praznik u narodu poznat kao Đurđic, u znak sećanja na prenos moštiju svetog velikomučenika Georgija u novi hram.

 

Svetog Georgija ili svetog Đorđe/Đurađa pravoslavni Srbi slave dva puta u godini. U velikom broju domova ovo je zaštitnik porodice i krsna slava.

 

Sveti Đorđe ili Đurđevdan slavi se u proleće, na dan njegovog stradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom, odnosno 6. maja po gregorijanskom kalendaru.

 

Kod starijih ljudi postoji verovanje da ako je vreme za Mratince maglovito i zima će biti maglovita i promenljiva, a ako je vedro, zima će biti jaka. U crkvenom kalendaru Đurđevdan je obeležen crvenim slovom, a iako Đurđic nije, smatra se da je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu

 

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama sveti Georgije je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere. Ta ikona je, po nepisanom pravilu, u domovima onih koji slave Đurđevdan.

 

Na ikonama za praznik Đurđic, ovaj svetac se predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

 

U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.

 

Šta treba, a šta ne treba raditi na Đurđic?

 

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.

 

Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

 

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

 

Bonus video:

Običaji za srspku novu godinu