Ko su bili Kozma i Damjan, Sveti Vrači koje danas proslavljamo? Jedan običaj ispoštuje i ne brinite za svoje zdravlje

Iako danas nije crveno slovo, ovaj praznik valja ispoštovati 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svete Vrače, veliki pravoslavni praznik koji se obeležava 14. novembra. Oni su bili svetitelji i nebeski lekari koji su prema verovanju besplatno isceljivali bolesne.

 

Praznik se posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer Svete Vrače lekari slave kao zaštitnike svoje profesije.

 

Sveti Vrači, odnosno Sveti Kozma i Damjan, poreklom iz Rima, bili su sinovi jedne pobožne žene Teodotije, koja im je prenela hrišćansku veru.

Veruje se da su lečili ljude i stoku, a svoju veštinu nikada nikome nisu naplatili. Postoji legenda da je žena po imenu Pelagija, koju su braća izlečila, donela Damjanu tri jajeta i Bogom ga zaklela da ih uzme, ne kao nagradu, već kao dar iz dobre ruke.

 

Damjan uze jaja, na šta se Kozma toliko naljutio da je zapretio da ih neće zajedno, kao braću, sahraniti. Ipak, navodi se da se Damjan nije ogrešio jer ga je žena zaklela Bogom da uzme jaja. Posle nekog vremena prvi je umro Kozma, a posle njega Damjan, pa ih shraniše jedno pored drugog, kao braću.

 

Sveti Kozma i Damjan bili su lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci. Rođena braća, rodom iz Male Azije, po smrti oca, kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani.

 

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći zauzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati kao sveti Besrebrenici.

 

Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje. Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

 

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, a najviše treba da se čuvaju oni koji rade na velikim visinama.

 

Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

 

Bonus video:

Običaji za Srpsku novu godinu