Strog post i ovo jelo nikako ne zaboravite: Običaji na zimski Krstovdan su jasni, a evo šta žene treba da rade

Zimski Krstovdan pravoslavni vernici obležavaju 18. januara 

Na dan kada pravoslavni vernici obeležavaju zimski Krstovdan važi pravilo strogog posta. Na ovaj dan važno je spremiti posnu trpezu, a počinje se i sa pripremama za proslavljanje velikog prazinka Bogojavljanja. 

 

Na Krstovdan se jedu samo suva hrana i voda, a važi i izreka "ko se krstom krsti, taj krstovdan posti".

 

Tokom dana domaćice treba da započnu spremanje tradicionalnog jela pihtija, koje se služe na Bogojavljanje, koje se obeležava 19. januara. 

 

 

Na Krstovdan je dobro obaviti sve kućne poslove, očistiti kuću, oprati veš, a uveče sesti za zajedničku trpezu i dočekati ponoć - kad se, po predanju, otvara nebo i "javlja Bog".

 

Tada je i vreme da se poželi želja, za koju predanje kaže da će se ispuniti.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

 

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

 

 

Obavezno, svi ukućani se mole da budu izbavljeni od grehova, kao i za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

 

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama.

 

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Zatim se obavlja veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.