Božićni hleb koji okuplja porodicu: Šta se stavlja u ČESNICU ako nemate paricu?

Česnica je jedan od glavnih simbola Božića i okuplja celu porodicu za trpezom.

Božićna česnica je obredni hlad koji na Božić ima ulogu slavskog kolača, a za njegovo mešenje se vezuje nekoliko običaja. 

 

Česnica se mesi u rano božićno jutro, pre svanuća i kada je tek okupana i obučena u čistu,najbolju košulju.

 

Ranije bi se pre izlaska sunca zahvatala sveža voda (takozvana nenačeta voda) na bunaru ili izvoru. Jedan deo bi se koristio za mešenje česnice,a ostatkom su se nalivala sva jela za božićni ručak. 

Domaćica sipa vodu preko brašna polivajući ga u obliku krsta, a u nekim krajevima se dodaje osveštana ili bogojavljenska voda.

 

Sastojci božićne česnice su jednostavni. Ona se pravi od brašna, vode, soli i malo ulja a u novije vreme se u ovaj hleb dodaje i kvasac. 

 

Jedan od najvažnijih običaja koji se vezuju za česnicu jeste parica odnosno novčić koji stavljen u pogaču najavljuje onom ko ga dobije uz parče za ruak da će mu godina prođi u obilju i blagostanju. 

 

Veruj se da bi u česnicu trebalo da se stavlja dukat, ali umesto zlatnog ili srebrnog novčića, danas se stavlja simbolična bilo koja metalna parica.

 

U česnicu se ubacuje umesto novčića, a često i iako je novčić tu, zrno pšenice, kukuruz, pasulj, ovas, a naročito se valja ubaciti iverak od lomljenja badnjaka.

 

Suština nije u vrednosti parice, već u simbolici obilja - to je znak sreće, koji će biti otkriven u ritualu lomljenja česnice.