Srpska pravoslavna crkva 2. januara obeležava dan Svetog Ignjatija Bogonosca, koji je izuzetno cenjen među vernicima
Sveti Ignjatije Bogonosac je "stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga", a njega je "kao malog, Isus držao na rukama".
Postoji verovanje je Isus Hrist, dok je podučavao apostole o smernosti, podigao jedno dete i rekao:
– Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.
Taj dečak bio je Ignjatije, koji je potom postao čenik Svetog Jovana Bogoslova. Kao odrastao, bio je episkop u Antiohiji, gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi, koji je otkrio čudotvorno.
Nakon što je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu na Persiju, čuo za Ignjatija pokušavao je da ga odvrati od hrišćanske vere na sve načine: savetima, ponudom da napreduje u društvenoj hijerarhiji, pa i pretnjama. Ignjatije nije pristajao, te ga je car okovanog poslao u Rim i bacio pred divlje životinje u areni.
Na putu do Rima molio se i pristao da strada za Hrista, a lavovi su ga rastrgli 106. godine.
- Običaji za Svetog Ignjatija Bogonosca
Ovaj praznik naziva se još i Kokošiji Božić.
U srpskom narodu postoji verovanje da se na dan kada se slavi ovaj svetac ne rade teški poslovi, što naročito važi za žene. Zabranjeni su tkanje, šivenje i predenje na prvom mestu, a potom i drugi poslovi po kući.
Postoji u nekim delovima Srbije običaj da se mesi kolač koji se potom deli deci, ali se najpre povuku za uho kako bi u novoj godini porasli što više.
Opstalo je i verovanje da živinu treba hraniti na poseban način na ovaj praznik: u krug, načinjen od položenog konopca, baca se specijalno spremljeno žito.
NE PROPUSTITE
