Verovanja i običaji na Svetu Petku Trnovu: Devojčicama se oblače haljine, a jedno je strogo zabranjeno

Srpska pravoslavna crkva 8. avgusta obeležava Svetu Paraskevu, koja je u narodu poznatija kao Trnova Petka, čime se završava letnji "ciklus ženskih praznika"

Nakon Ognjene i Blage Marije, Sveta Petka Trnova još jedna je od zaštitnica žena koje se praznuju tokom leta.

Sveta Paraskeva rođena u hrišćanskoj porodici u Rimu, a nakon smrti roditelja je podelila sirotinji sav svoj imetak i zamonašila se. Budući da je propovedala hrišćanstvo, brutalno je mučena, a skončala je pogubljenjem u prvoj polovini drugog veka.

 

Njene mošti počivaju u Istanbulu, a na freskama se obično prikazuje u monaškoj odeći sa krstom, koji simboliše njeno mučeništvo i stradanje, uz grančicu mirte.

 

U narodu se veruje da je Sveta Petka Trnova zaštitnica žena, kao i da pomaže siromašnima i bolesnima, pa se mnogi mole za ozdravljenje nad njenim moštima, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći.

U srpskom narodu postoji mnogo verovanja i običaja na ovaj praznik, a najvažniji je da se izbegavaju svi teži poslovi, kako u kući, tako i na polju. U prošlosti se verovalo da na Svetu Petku Trnovu ne valja mesiti, prati veš, baviti se ručnim radom, iznositi pepeo iz kuće... U suprotnom, veruje se, stiže kazna u vidu trnjenja ruku.

Postoji i stari običaj da mlade devojke na ovaj dan beru cveće i njime ukrase dom kako bi prizvali mir i blagostanje, dok se devojčicama oblače posebne haljine ne bi li ih uvek pratila radost.