Dan kada se ženama ispunjavaju želje: Verovanja i narodni običaji na Blagu Mariju

Blažena Marija smatra se zaštitnicom žena, zbog čega je u narodu vekovima bio poznat jedan zanimljiv ritual

U spomen na Mariju Magdalenu, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Blaga ili Blažena Marija 22. jula po starojulinanskom, odnosno 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

 

Blaga Marija je hrišćanski i narodni praznik koji se često naziva jednim od najlepših.

Marija Magdalena, rodom iz današnje Sirije i grada Magdale, žena je koju je Isus izbavio od "sedam zlih duhova", posle čega je postala njegova učenica i pratila ga dok je propovedao. Jevanđelje po Luki opisuje je kao jednu od žena koje su uvek bile sa Sinom Božijim i da je pomagala "vlastitim dobrima", najverovatnije svojim materijalnim imetkom.

 

Ona se, inače, pominje u svim jevanđeljima, a kasniji spisi govore o njenom posebnom odnosu sa Isusom i nazivaju je njegovom omiljenom učenicom i "onom koju je ljubio u usta".

Posle stradanja Hristovog, ona i sama postaje propovednica, pa putuje u Rim kako bi caru Tiberiju crvenim jajetom objasnila priču o Vaskrsenju Isusovom. Tada je optužila prokuratora Judeje Pontija Pilata jer je na smrt osudio nevinog čoveka, posle čega je ovaj prognan.

Kako piše u jevanđeljima, Gospod joj se javio dvaput posle vaskrsenja.
Nakon Rima, Marija se uputila u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova, gde je potom i preminula.

 

Što se tiče narodnih verovanja, Blaga Marija se često pominje kao sestra Sv. Ilije Gromovnika, zbog čega se kaže da su na njen praznik moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad, jer "brat i sestra razgovaraju".

U srpskom narodu je posebno poštovana među ženama i spada u nepokretne praznike. Iako nije u crkvenom kalendaru "crveno slovo", na Blagu Mariju se ne radi ni u polju niti se obavljaju kućni poslovi.

Veruje se da je ova svetiteljka zaštitnica žena i jedan od najstarijih narodnih običaja jeste da se žena na Blagu Mariju pomoli i zamisli želju pored zapaljene sveće, a ona će je uslišiti.