Đurđevdan je presudan za ljubav, zdravlje, letinu i opšte blagostanje
Slava Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se 6. maja u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih srpskih slava.
Za ovaj praznik vezuje se veliki broj običaja koji se odnose na zdravlje ukućana, plodnost, mlečnost stoke, udaju, ženidbu...
Ranije su hajduci napuštali svoja skloništa u kojima su se skrivali tokom zime da bi odlazili u šumu na zakazano mesto kako bi otpočeli hajdukovanje. Stoga u narodu i postoji izreka “Đurđevdanak - hajdučki sastanak.”
Običaji nalažu da se kite kapije i ulazna vrata u domu venčićima napravljenim od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike.
Kada se završi pletenje venaca, prema verovanju ukućani treba da razviju kolo u tihoj večeri i po mesečini.
Venci treba da stoje iznad vrata celu godinu do sledećeg Đurđevdana.
Ponegde važi običaj da narod odlazi u prirodu na zajednički đurđevdanski uranak. Veseli se često i do podne, a specijalno za ovu priliku se priprema hrana i piće.
Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem kako bi bili napredni poput vrba, kite zdravcem da budu zdravi, koprivom, da njom opeku bolest i selenom da im duša miriše kao selen.
Verovalo se da kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantuje zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.
Od Đurđevdana počinje i letnja sezona, te je odlična prilika da slobodne devojke nađu partnera. I u tome je pomagala magija, kojom su se bavile devojke pred udaju.
Reč je o magijskom lovu na muškarce koji je zavisio od mesta do mesta. U okolini Visokog devojke su brale pomamnik, da bi se momci za njima jurili.
Osim toga, postoji i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će tada muškarci poput svinja trčati za njom.
NE PROPUSTITE
