Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, jedan je od najvećih svetkovina u Srbiji.
Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se, uz niz magijskih rituala, namenjuju Svetom Đorđu. Takođe, krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana, pa su se potom spirali "nenačetom" vodom sa izvora.
Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka. Veoma je važan prvi petak pred Đurđevdan (Vlasi taj dan zovu Vinjera bujedzilor ili Biljni petak), kada se izvodi obred prikupljanja prvih prolećnih plodova i cveća, od kojeg devojke pletu vence, poznate kao bujeci. Pre zore, po rosi, odlaze u prirodu, umivaju se na izvoru, a potom beru biljke i korenje koji se kasnije tokom godine koriste za lečenje i spravljanje magijskih napitaka i afrodizijaka.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
