običaji

DANAS počinje VELIKOGOSPOJINSKI POST: Priremite se ovako!

0

U utorak, 14. avgusta, pravoslavni vernici započinju Gospojinski post, jedan od četiri velika posta.

Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina
Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojinafoto: Shutterstock

Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste, prenosi Stil.

 

Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

 

Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.

 

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

 

Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.

 

Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.

 

Prvu zapovest o postu nalazimo u Svetom Pismu u priči o padu Adama i Eve, kada su oni prekršili Božiju zapovest da ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla (1 Moj 2,17).

 

Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana i noći (Mt 4,2), kao i prorok Ilija u Starom Zavetu (1 Car 17), ili Prorok Mojsije na gori Horivu (2 Moj 34,28). Prorok Danilo je pokazao da se postom krepi ljudsko telo (Dan 1,10-15). Ninevljani su uz post izbegli katastrofu (Jona 3). Prorok Jezdra je postio kako bi se udostojio posete Božijeg Anđela i dobijanja otkrovenja (2. Jezdrina). Postili su i Sveti Apostoli.

 

Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina
Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojinafoto: Shutterstock

U Hrišćanstvu prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve Božije zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju. Α to je zapovest ο postu, odnosno o uzdržanju.

 

Narušavanje zapovesti o postu prvi je greh, zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

 

Rana Hristova Crkva nastavila je s poštovanjem propisa ο postu, ali je pridodata duhovna kategorija, koja proističe iz sveukupnog Hristovog učenja. Hristovi učenici su na prvom misionarskom putovanju rukopolagali prezvitere uz molitvu i post (Dap 14,23). Bez obzira na to koliko je apostol Pavle inače iznurivao svoje telo na putovanjima, sam je više puta nalagao post na sebe (2 Kor 6,5; 11,27).

 

Post kao ustanovu Crkva je očuvala do danas, odredila posne dane u sedmici, i višednevne postove u vezi sa značajnim događajima iz života Gospoda Hrista (Božićni i Vaskršnji post), Bogorodice (Gospojinski post) i apostola (Petrovski post), sve u cilju duhovnog rukovođenja i izgrađivanja svojih vernih. Tu su i sreda i petak koji se poste tokom čitave godine - sreda kao dan kada je Juda izdao Isusa i petak kao najtužniji dan kada je Hrist razapet na krst.

 

"Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim, izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje." (Sveti Jovan Zlatousti)

 

 

makonda-tracker