Za glumicu Katarinu Radivojević odevni stil predstavlja kombinaciju probranih detalja nadahnutih lepotom, umetnosti i sofisticirane prirodnosti. U modnom editorijalu magazina Story pre tri godine rado je pristala na zanimljive modne eksperimente. Glumica ističe da bi srpske devojke trebalo napokon da shvate da je moda kulturno evoluirala i predstavlja produžetak minimalizma, ali nikako u smislu ogoljavanja ženskog tela u čast vulgarne seksualnosti. Katarina otkriva da joj je duga kosa zaštitni znak i ulaznica za sve uloge koje insistiraju na liku fatalne heroine. Dok iščekuje premijeru domaćeg filma Čarlston za Ognjenku, u kojem je dokazala zašto je reditelji proglašavaju najboljom mladom glumicom, priznaje da kroz svoj stil oblačenja često nesvesno ispoljava neobuzdan karakter i prikrivenu seksualnost.
Šta mislite o urbanim beogradskim šminkerkama?
- Ništa specijalno. Kao što je bez veze biti seljak, slušati turbo-folk i gledati Grand paradu, tako je isfolirano biti transparentno urban i ulickan, na potpuno neprimerenim mestima. Sve mi to liči na veliki cirkus, sjaj spolja, beda iznutra, slično cirkusu u kojem smo se slikali za ovaj Story modni editorijal: životinje su za javnost pod svetlima reflektora, a pre i posle večernjeg spektakla žive mučan i težak život.
Da li vam se čini da ljudi previše pažnje obraćaju na odevanje?
- Da, ali na pogrešan način. Nedostaju nam stil i originalnost, vlada neukus, u smislu da su devojke preterano doterane preko dana. Nikada u životu po danu nisam imala veliki dekolte, nosila mini suknju i visoke štikle, a sigurna sam da me tako nikada nećete ni videti. Ako ste zgodni, to ne morate da ističete u svakom trenutku. Skoro sam bila u Parizu i kada sam uporedila njihov način odevanja u odnosu na naš, osetila sam se poraženo. Ne volim neprirodnost, na primer, kada opazim da je neka devojka ispravila kosu, a to joj uopšte ne stoji. Sa druge strane, divim se našim ženama koje sa veoma malo para uspevaju da koliko-toliko vode računa o sebi.
Kakvi ste u šopingu?
- Ponekad sam histerična, jer se usplahirim da mi nešto ne bi promaklo. Obično mi se to dešava na putu. Znajući da sam u nekom gradu samo dva-tri dana, u nedostatku vremena kupim stvari koje nikada ne obučem. Sa svojom drugaricom Anom došla sam na sjajnu ideju da napravimo neki showroom, gde ćemo prodavati naše stvari koje smo obukle možda samo jednom. Inače, Ana i ja često jedna od druge kupujemo garderobu.
Na koji način održavate liniju?
- Prirodno sam mršava. Bez obzira na svoju genetiku, ne jedem viršle, mesne prerađevine, nareske, mada volim dobru pršutu. Jutro počinjem uz pomorandžu ili kivi, a tu je i med. U blenderu mućkam sojino mleko sa bananama i jabukama. Jedem i mlevene pšenične klice, kojih kod nas nema na tržištu, pa ih donosim iz inostranstva. Uz takvu ishranu i treninge u fitnes centrima ne moram da brinem o svojoj liniji.
Koliko vam je kao glumici bitna vizuelna transformacija?
- Nisam imala velikih vizuelnih transformacija, verujem da mi to tek predstoji. Još uvek me kroz uloge prati imidž prirodne srpske devojke, što u suštini i jesam. Ne nosim veštačke nokte, ne farbam kosu i samo malo čupam obrve.
Da li vam se dopada rad domaćih kretaora?
- Rad Ane Ljubinković mi se sviđa. Njen stil je povezan sa neoromantizmom, sa veselim, šarenim i neobičnim dezenima. Volim i jednostavnost Dragane Ognjenović, kao i modele Irene Grahovac. Za moj ukus naši kreatori su skupi, jer u inostranstvu mogu da kupim, možda ne prvu liniju, odeću Kristijana Lakroa ili Teri Mugler za mnogo manje pare.
Koji su vaši kriterijumi u odevanju?
- Volim da budem potpuno drugačija, pa zato kod nas ne kupujem garderobu. Negujem neohipik stil, dugačke, lepršave suknje, vezene stvari, egzotične detalje, šljokice... Ne oblačim se ni elegantno, a ni klasično.
Šta nikada ne biste obukli?
- Dekoltiranu majicu sa kratkom mini suknjom! Jedan stilista iz Pariza me je savetovao: Dole nosite uske, a gore široke stvari. Ili obrnuto. Kod nas je apsolutni trend i hit da se devojke od glave do pete uvuku u usku garderobu.
Jeste li pomodni?
- Jesam, priznajem, ovog leta belo je u modi i prva sam kupila bele bermude i šorts. Trebalo bi pratiti trendove, pogotovo ako ste mladi i zgodni. Naravno, uvek treba nositi nešto svoje: ogrlicu, maramu ili ešarpu.
Kada biste morali na brzinu da odete od kuće, šta biste poneli sa sobom?
- Razmišljala sam o tome za vreme bombardovanja, kada sam živela u Batajnici. Sećam se, mama je došla u moju sobu, tek je počelo da grmi, a ja sam na sebi imala samo donji veš. Ona je insistirala da idemo u sklonište i trebalo je da uzmemo samo napotrebnije stvari. Ponela sam svoj dnevnik. Iz ovog ugla, pošto znam da je nemoguće na brzinu poneti ceo svoj orman, verovatno bih pokupila nekoliko najskupljih komada garderobe, koje sam krvavo zaradila. I laptop!
Koji je vaš omiljeni modni detalj?
- Klasično - cipele. Nakit ne nosim često, zbog alergije, ali za dobre cipele ne žalim novac. One su moje najveće bogatstvo.
Planirate li da skratite vašu prepoznatljivo dugu kosu?
- Živim od imidža dugokose devojke i to mi je vrlo isplativo. Eto, moja poslednja uloga u filmu Čarlston za Ognjenku, podrazumevala je izgled divlje amazonke, srpske boginje. Takođe, igram u Ukroćenoj goropadi, a i za ulogu u toj predstavi bila mi je potrebna duga i čupava kosa, dužine koja je ispod mog struka.
Jeste li svesni da vas ljudi doživljavaju kao fatalnu ženu?
- Ne, to su gluposti! Svako je za nekoga fatalan, a ja sam u godinama kada igram uloge raznih heroina, pa ne čudi što sam dobila taj pridev fatalna. Takve konstatacije su površne i opšte.
Da li pokušavate nešto da poručite svojim odevnim stilom?
- Svaka osoba kroz svoj stil oblačenja odražava crte karaktera i deo svoje ličnosti. Kod mene možete prepoznati da neopozivo govorim o svojoj slobodi, koju uvek bezuslovno zahtevam i to mi je verovatno nešto najdragocenije što posedujem. U smislu temperamenta, prilično sam neobuzdana. Kao što volim lepršavu i šarenu garderobu, tako volim lepršav i šaren život. Za sada, hvala Bogu, to i jeste tako.
U kojoj meri vam se dopada seksi odeća?
- Dopada mi se, ali bez vulgarnosti. Seksi je ako obučem široku majicu iz koje mi proviruje jedno rame. Pristalica sam skrivene seksualnosti. Muškarcima je sigurno mnogo izazovnije ono što moraju da zamišljaju, nego kada dobiju ogoljenu varijantu.
Kakav je vaš stav o plastičnim operacijama?
- Ako neku ženu to čini sigurnijom u sebe toliko da se bolje oseća, podržavam plastičnu hirurgiju. Ali, ako pređe granicu vizuelne banalnosti, to može da postane ozbiljan problem. Jednog dana, kada dođem u određene godine i ne budem više ovakva kao što sam sada, ne kažem da se neću odlučiti na taj korak. Pretpostavljam da bih tada bila zadovoljnija ako bih ispravila frustrirajuće nedostatke.
Da li kao javna ličnost osećate pritisak da budete savršeni ili nešto na sebi ispravite?
- To je dužnost, pošto svi od vas očekuju da budete dostojni javnosti, koja često ne oprašta nijednu grešku. Ipak, to ne podrazumeva kompletan make-up u svakom trenutku, uvek i perfektno doteranu frizuru, namanikirane nokte na nogama i rukama, već osnovnu higijenu i čistoću.
Sviđaju li vam se više muškarci u elegantnim ili kežual odelima?
- Nemam ništa protiv odela, naročito kada se radi o poslovnim sastancima, ali više mi se dopadaju opušteno obučeni muškarci
Koja koleginica vam se posebno dopada zbog svog stila?
- Danica Maksimović je uvek dosledna svom stilu oblačenja. Ona je primer jedne ozbiljne glumice koja je prošla svakakve životne uloge, a opet zadržala svoj stil, upravo zbog doze glamura i skupih stvari koje nosi bez ikakve sramote. U mojoj profesiji došlo je do zamene teza. Nameće se princip da bi glumice trebalo da izgledaju jadno, klošarski, da bi, kao, bile kul. E, pa nismo kul! Za mene nijedna glumica nije kul, ako hoda po ulici u apa-drapa varijanti.
Emil Volak
Tekst je objavljen u 42. broju magazina Story, 11. jula 2006. godine.
