Elena Karić: Život na visokim potpeticama

Jedna od najatraktivnijih Beograđanki Elena Karić vrtoglavo visoke potpetice ne skida čak ni kada je kod kuće, a najizazovnije se oseća u dobro skrojenom odelu i mada ukus supruga Jugoslava smatra pomalo dosadnim, najradije nosi stvari koje joj on poklanja
0
1 / 5 Foto: Milena Rakočević

Mada nije filmska zvezda, a ni popularna pevačica ili TV voditeljka, ona već godinama privlači veliku pažnju medija. Pre dve godine rado se slikala za modni editorijal magazina Story. Njen život je poput zanimljivog ljubavnog trilera pun interesantnih obrta, strasnih romansi i neobičnih avantura. Elena Karić trenutno uživa u braku sa drugim suprugom Jugoslavom, sa kojim ima sina Simona. Bila je udata za Predraga Mijatovića, jednog od naših najuspešnijih fudbalera, kome je podarila dva dečaka, Luku i Andreju, dok je malog Matiju dobila iz vanbračne veze sa kontroverznim biznismenom Andrijom Draškovićem. S obzirom na to da je ćerka poznate kreatorke Verice Rakočević, o modi je još kao devojčica znala mnogo više nego njene vršnjakinje. A danas, iako je rodila četvoro dece, ova tridesetpetogodišnja dama svojim vitkim telom i zavodljivim oblinama ne prestaje da mami uzdahe muškaraca i budi zavist čak i mnogo mlađih devojaka.
Koliko je činjenica da vam je majka jedna od naših najpoznatijih dizajnerki uticala na vaš odnos prema modi?

- Mnogo, iako se sve žene manje-više interesuju za modu. Ipak, od osećaja za estetiku zavisi koliko će neka osoba pažnje posvećivati garderobi i sopstvenom izgledu.
Da li ste odmalena voleli da se doterujete i nastojali da budete u trendu?

- Kao i većina devojčica, nosila sam mamine štikle i bakine šešire. Tatina majka je imala posebnu sobu za mnogobrojnu obuću koju je kupovala svuda po svetu, jer je deda bio ambasador, pa su često putovali. Bila je veoma striktna žena i nije mi dozvoljavala da ih diram, ali sam, čim bi ona okrenula leđa, uletala u tu prostoriju i s oduševljenjem isprobavala sve te fenomenalne cipele. Oduvek sam volela dobru obuću.
Kada ste oformili sopstveni stil odevanja i kako biste ga okarakterisali?

- Deca mi već imaju jasan stav o tome šta hoće, a šta ne žele. Iako ima samo sedam godina, Matija ume da mi kaže: Želim da izgledam gospodski i traži da mu kupim odelo. Imam osećaj da sam, od kada znam za sebe, veliku pažnju posvećivala izgledu. Rano sam počela da pokazujem afinitet ka skupocenim stvarima koje su bile samo za odrasle i tu se ništa nije promenilo. Moja generacija je odrastala po pozorišnim kuloarima, pa sam se jednom, još kao petnaestogodišnjakinja, sredila za neku predstavu i mami ukrala bundu od vizona. Neki klinci su me namerno polili sokom. Stavila sam je u kadu, oprala i tako sasvim upropastila. Dobila sam neviđenu grdnju.
Trudite li se da u svakoj prilici budete vrhunski sređeni i doterani?

- Pripadam onoj vrsti žena koje će se namučiti da bi izgledale pristojno. Imam nekoliko pari papuča sa štiklom od dvanaest centimetara i kod kuće sam uvek u njima. Navikla sam se i više mi to ne predstavlja problem. Nikada nisam u staroj odeći, namenski kupujem krpice koje nosim samo po kući i to zato što se tako dobro osećam, a ne da bih nekoga fascinirala.
Šta radite sa starim stvarima?

- Poklanjam ih. Iako su moje prijateljice krupnije od mene, uspevaju da se uvuku čak i u moje farmerke. Ne volim da lagerujem garderobu.
Nosite li nakit?

- Naravno, neki komadi su deo porodične zaostavštine i toliko su ekstravagantni da retko imam priliku da ih nosim. Treba znati šta i gde može da se ponese. Sreća moja pa imam sinove, tako da će sve to snaje nasleđivati. Obožavam prstenje, narukvice, satove, a mada imam mnogo minđuša, nikad se ne setim da ih stavim. Što se mene tiče, ne moraju ni da postoje.
Oduvek ste birali zanimljive i intrigantne muškarce, koliko vam je pri tom bio važan njihov izgled?

- Rekla bih da su oni birali mene, a ne ja njih. Ipak, estetski momenat mi je zaista važan. Lepo je ako neko ume dobro da vas nasmeje, ali ipak ne bih mogla da se budim pored nekog Kvazimoda, ma koliko on bio šarmantan.
Kada izlazite sa suprugom, vodite li računa o tome da vam se odevne kombinacije uklapaju?

- Nedavno sam sa Jugoslavom komentarisala da, iako se nikada ne dogovaramo šta ćemo da odenemo, uvek nekako uklopimo stilove, što super izgleda. Pratimo protokole oblačenja, a to je u Srbiji retkost. Živeli smo u inostranstvu, pa ako na pozivnici za neki događaj piše black tie, znamo šta to znači i to poštujemo.
Kada je reč o garderobi, šta nikada ne biste oprostili partneru?

- Pre svega, muškarac mora da bude uredan, ispeglan i čist. Mada više volim elegantne varijante, muž mi ne izlazi iz farmerki, u odelu je samo kad prilike to zahtevaju, ali ne mogu da kažem kako mu ne opraštam što nosi džins.
Da li ste sugestijama ili sitnim poklonima nekada pokušali da utičete na Jugoslavov stil?

- Jesam, ali mi to teško polazi za rukom. On ima karakterističan ukus i, kako sam kaže, za mene pomalo dosadan. Nije smeo, potpuno je strejt, a ja volim da se igram. Ranije sam mu kupovala sitnice u nadi da ću ga promeniti, ali sam na kraju odustala. Jugoslav je u stanju da nabavi tri para istih cipela i kad mu se učini da jednima nešto fali, na red dolaze sledeće. Ne voli da šopinguje za sebe, ali mu nije teško da meni pričini zadovoljstvo i često me obraduje nekim poklonom.
Šta vam najčešće kupuje?

- Zaista svašta i nepogrešivo zna šta mi se dopada. Međutim, mene ništa ne drži dugo. Garderobu ne čuvam ni dve sezone, mada se trudim da po tom pitanju ne budem besnulja. Kad mi muž nešto pokloni, na prvi pogled pomislim da je isuviše klasično i iskritikujem ga, a posle se ispostavi da baš te stvari nosim najslađe i najduže. Jugoslav ima sofisticiran ukus i ume da odabere prave damske stvari koje mi leže.
Gde najradije šopingujete?

- Život nam je podvojen između Beograda i Londona, gde mi živi  otac Boran Karaman, a ja pored našeg imam i englesko državljanstvo. Veliko mi je zadovoljstvo da obilazim tamošnje butike. Menadžeri radnji u kojima se prodaje roba poznatih svetski kreatora moji su prijatelji. Oni neretko, kad me mrzi da putujem, specijalno za mene spakuju pune kofere stvari i pošalju mi ih po Jugoslavu. Tako sve to mogu da probam, a ono što mi ne odgovara vratim. Za Novu godinu su mi vodeći ljudi iz Chanela, Dolcea&Gabbane... poslali mnogobrojne čestitke, pa se moja drugarica zafrkavala da, za razliku od mene, njoj stižu računi.
Postoji li onda šansa da na nekom partiju svetskog džet-seta sretnete neku damu u istoj haljini koju ste i vi odabrali?

- Kada mi je menadžerka Dolcea&Gabbane jednom saopštila da ima nešto za mene, rekla sam: Samo da se Viktorija Bekam ne pojavi u istoj toaleti, ali je to zaista nemoguće, jer ti ljudi vode računa o svemu i tačno znaju šta kome pristaje.
Da li ste prisustvovali specijalno zbog vas upriličenim šou-rumovima?

- Da, ali oni nisu organizovani samo za mene, već i za određeni broj ozbiljnih kupaca, kojima se posvećuje posebna pažnja. Tako vam je nekako slađe da potrošite novac. U stvari, to je neka vrsta koktel partija, mali privatni fashion show na kojem vidite i neke skupe modele, čija je serija ograničena.
Posećujete li rado modne revije?

- Nedavno smo dobili poziv za Victoria’s Secret u Los Anđelesu, ali iako je to bio pravi spektakl na kojem je čak pevao i Džastin Timberlejk, nismo otišli. Žao mi je što nisam bila na Dolce&Gabbana žuru u Monte Karlu, gde smo pozvani kao i svi ostali VIP klijenti. Hipotetički, veliki sam putnik, avanturista, a faktički prava lenjivica, tako da idem samo na mamine revije, ali nisam njihov ljubitelj.
Nosite li garderobu sa VR potpisom?

- Imam neke njene haljine. Mamu volim najviše na svetu, ali karakterno sasvim smo različite, a ona pravi garderobu za žene sa senzibilitetom koji je sličan njenom.
Koja vam je omiljena robna marka?

- Ako bih morala da izdvojim samo jednu, onda je to Chanel. Njihove tašne su večne.
Šta je sada apsolutni hit, a šta totalno aut?

- Suzdržavam se od takvih kategorizacija. To su vrlo promenljivi pojmovi. Danas sve može da bude in, zavisi samo ko i kako to nosi.
Ima li nešto što vi nikada ne biste odenuli?

- Nikad ne bih stavila mušku kravatu.
Možete li da se setite nekog svog modnog promašaja?

- Nedavno sam gledala svoje fotografije iz sredine devedesetih i beskrajno se smejala. S ove tačke gledišta, to su promašaji, ali tada je bila takva moda. Bio je i jedan grozan period u mom odrastanju kada sam nosila martinke. Slušali su se Sex Pistolsi i muzika je određivala naše živote, pa i modu, kao što sada moj sin Luka nosi farmerke tako nisko da mu se vidi donji veš, a to je stil koji diktiraju rep muzičari.
Treba li vam mnogo vremena da se spremite za izlazak?

- Najviše vremena mi oduzimaju frizer, manikir i pediker, a sam odabir toalete traje relativno kratko.
Pratite li trendove?

- Nisam savršena i odevam ono što mi dobro stoji i ide uz moj karakter.
Šta je, po vašem mišljenju, dobitna kombinacija?

- Uvek sam za dobro skrojeno, kvalitetno, klasično odelo. Ono uz lepu košulju ili majicu može da se odene i za poslovni sastanak, kao i za izlazak u diskoteku, na večeru, da deluje ozbiljno, elegantno, ali i seksi. Inače, mnogo volim farmerke.
Volite li da izgledate seksi i izazovno?

- Pretpostavljam da volim, ali žena seksepil nosi u sebi, a ne na sebi.
Kada ste bili u drugom stanju, da li ste i tada nastojali da se odevate po poslednjoj modi?

- Tada zaista jesam. Bila sam željna svega, jer mi se, kao i svakoj ženi, telo izvitoperilo. Uvek kada sam bila trudna pazila sam, više nego obično, na to da budem skockana. Bila sam smešna u raznoraznim haljinicama, na štiklama i sa stomakom do zuba.
S obzirom na to da ste rodili četvoro dece, kako održavate vitku liniju?

- Trenutno nikako. Imam četiri kilograma viška, ali dugo sam se bavila baletom, pa živim od stare slave. Dok sam živela u Španiji, završila sam za monitor aerobika, pa mi trener nije potreban. Osim toga, imam svoju teretanu. Kad vežbam, to je svakodnevno, ali od kada sam ostala trudna sa Simonom, nisam trenirala, a on ima već petnaest meseci.
Vodite li računa o ishrani?

- Ne po svaku cenu. U našoj kući se ne upotrebljavaju beli šećer i brašno, obična so i sve se pravi na maslinovom ulju, čak i palačinke i gibanica. Deca su navikla na to. Jedno vreme sam ih maltretirala švedskim načinom ishrane, po kome se tri puta nedeljno jede riba, a slatkiše sam im davala samo vikendom. Svi su se udružili protiv mene, pošto kod nas vlada demokratija, pa sam morala da odustanem. Imamo vikendicu na Avali gde kupujem raznorazne sveže neprskane namirnice. Trudim se da se hranim zdravo, ali ne držim nikakve dijete.
Budući da ste bili dovoljno smeli i prepustili se rukama estetskog hirurga, šta biste posavetovali mladim devojkama koje razmišljaju da to isto urade?

- Svakoga bih posavetovala da radi ono što ga čini srećnim. Ne krijem ništa, ali mislim da je o nekim stvarima kulturno pričati, dok su druge deo nečije intime. Kukavica sam i ne bih menjala lični opis, zadovoljna sam svojim izgledom. Kada dođe vreme, možda se odlučim za facelifting.

Ana Rundo Mitić

Tekst je objavljen u 71. broju magazina Story, 30. januara 2007. godine.

makonda-tracker