Raskošni, bogati i uticajni: Svi kostimi nagrađeni Oskarom (VIDEO)

Kada je kostimograf Rodžer K. Furs 1949. godine dobio Oskara za kostim u Hamletu (crno-bela tehnika), a Doroti Dženkins i Barbara Karisnka za "Joan of Arc" (u koloru), tada je zapravo dodeljen prvi Oskar za kostim, odnosno dva, jer su se filmovi tada snimali u obe tehnike...

Nepravedno izostavljeni i zasluženo nagrađeni

S obzirom da davne 1948. nagrade za kostiime nisu ni postojale, neki zaista veliki filmovi i kostimografi nisu dobili priznanje za svoj zaista izvanredan rad. Kao što su na primer Valter Plunket i Adrijan koji nisu dobili i te kako zasluženog Oskara za "Gone With the Wind" i "The Wizard of Oz".

Dok je čuvena Edit Hed (kostimografkinja sa najviše Oskara u istoriji) mogla sasvim izvesno da ih osvoji još nekolicinu, da je ova vrsta nagrade ustanovljena ranije.

Manje poznati i definitivno nepravedno izostavljeni kostimografi koji nisu dobili priznanje za svoj rad su Rene Hjubert za "Jane Eyre" (1943), kao i za "That Hamilton Woman" (1941), te "Fire Over England" (1937). Tu je i Ajrin Lenc za ostvarenja "Picture of Dorian Grey" (1945), "Meet Me in St. Louis" (1944), i "Du Barry Was a Lady" (1943); kao i Majlo Anderson, koji je dizajnirao kostime za "Rhapsody in Blue" (1945), "Yankee Doodle Dandy" (1942), i "The Adventures of Robin Hood" (1938).

Međutim, imavši u vidu sve gore navedene stavke, neki od Oskara dobijenih za kostim u poslednjih par decenija, ipak su prilično iznenađujući. Iako u pitanju istorijski kostimirane epohe, kostimi se u ovim naslovima nisu posebno istakli, sa čim ćete se verujemo složiti kada navedemo koji filmovi su u pitanju, to su "The English Patient" iz 1996. i "The Aviator" iz 2004.

Oni koji su više nego pravedno kući odneli svoju prestižnu zlatnu statuu, svakako su Majkl Okonor za "The Duchess" (2008), Gabrijela Peskuči za "The Age of Innocence" i Džejms Ašeson za "Dangerous Liaisons" (1988).

U pitanju su raskošni istorijski kostimi, koji su imali ogroman uticaj na ekranu, bez njih priča ne bi imala toliko upečatljivu celinu, kakvu je ostvarila na ovaj način. I kada se sve sumira, na kraju dolazimo do zaključka zašto su baš istorijske epohe (pogotovo one daleke) uvek višestruko nagrađivane na Oskarima, razlog je jednostavan - bez dobrog kostima, veoma je teško prebaciti samu priču u neko prošlo vreme.

Naravno, kompletna art direkcija je podjednako važna, ali naposletku, ipak većinu vremena naša pažnja je usmerena na same likove. Da se iza tih likova nalazi samo beli ili crni zid, kao što je ponekad slučaj u pozorištima, a da su obučeni u odgovarajuće kostime, priča bi sasvim leko mogla da se transponuje u određenu epohu, toliki je efekat dobrog kostima.