Raskošni, bogati i uticajni: Svi kostimi nagrađeni Oskarom (VIDEO)

Kada je kostimograf Rodžer K. Furs 1949. godine dobio Oskara za kostim u Hamletu (crno-bela tehnika), a Doroti Dženkins i Barbara Karisnka za "Joan of Arc" (u koloru), tada je zapravo dodeljen prvi Oskar za kostim, odnosno dva, jer su se filmovi tada snimali u obe tehnike...

Od 1967. godine zvanična postaje samo jedna kategorija dodele, s obzirom da su crno-beli filmovi postali stvar prošlosti. Ono što je zanimljivo jeste to da su nagrade za kostimografiju dobijali gotovo uvek filmovi sa istorijskom tematikom, a vrlo retko oni čija je radnja smeštena u budućnost, o onima koji se dešavaju u modernom vremenu nećemo ni da govorimo.

Svakako, za epohe koje su smeštene nekoliko vekova, pa i decenija unazad, treba uložiti popriličan trud ne bi li se ovaj period verodostojno prikazao, piše Elle. Ipak, to ne znači da oni naslovi čija je radnja smeštena u budućnost ne zaslužuju značajnu pažnju na polju kostima, koji su i te kako zapaženi i igraju veliku ulogu u samoj priči.

NE PROPUSTITE

Nije se odvajala od čaše: Lepa glumica ponovo u centru pažnje na dodeli Oskara (FOTO)

Nastavak pročitajte na idućoj strani...

Savremeni film i Oskar

Kada je u pitanju savremeno doba samo su kostimi u "Travels With My Aunt" (1972) kostimografa Entonija Pauvela i "The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert" (1994) kostimografkinja Lizi Gardiner i Tim Šapel dobili Oskara. Iako savremeni filmovi dobijaju nominacije, retko kad ih i zaista osvoje, ova dva gore navedena naslova su izuzetak, i to isključivo iz razloga što su kostimi poprilično futuristički.

Zanimljivo je da su i filmovi čija radnja se dešava u budućnosti, a čiji veliki deo atmosfere čine upravo kostimi, kao i enterijer, takođe potcenjena kategorija kada su u pitanju kostimografske nagrade. Od 1967. do danas svega četiri filma iz ovog žanra dobili su nagradu i to "Star Wars" (1977), kostimografa Džona Mola, zatim "The Lord of the Rings: Return of the King" (2003) Ngile Dikson i Ričarda Tejlora, "Alice in Wonderland" (2010) kostimografkinje Kolin Etvud i "Mad Max: Fury Road" (2015) sjajne Dženi Bevan.

NE PROPUSTITE

Jubilarna 90. dodela Oskara: Haljine jarkih boja najavile proleće

Nastavak pročitajte na idućoj strani...

Nepravedno izostavljeni i zasluženo nagrađeni

S obzirom da davne 1948. nagrade za kostiime nisu ni postojale, neki zaista veliki filmovi i kostimografi nisu dobili priznanje za svoj zaista izvanredan rad. Kao što su na primer Valter Plunket i Adrijan koji nisu dobili i te kako zasluženog Oskara za "Gone With the Wind" i "The Wizard of Oz".

Dok je čuvena Edit Hed (kostimografkinja sa najviše Oskara u istoriji) mogla sasvim izvesno da ih osvoji još nekolicinu, da je ova vrsta nagrade ustanovljena ranije.

Manje poznati i definitivno nepravedno izostavljeni kostimografi koji nisu dobili priznanje za svoj rad su Rene Hjubert za "Jane Eyre" (1943), kao i za "That Hamilton Woman" (1941), te "Fire Over England" (1937). Tu je i Ajrin Lenc za ostvarenja "Picture of Dorian Grey" (1945), "Meet Me in St. Louis" (1944), i "Du Barry Was a Lady" (1943); kao i Majlo Anderson, koji je dizajnirao kostime za "Rhapsody in Blue" (1945), "Yankee Doodle Dandy" (1942), i "The Adventures of Robin Hood" (1938).

Međutim, imavši u vidu sve gore navedene stavke, neki od Oskara dobijenih za kostim u poslednjih par decenija, ipak su prilično iznenađujući. Iako u pitanju istorijski kostimirane epohe, kostimi se u ovim naslovima nisu posebno istakli, sa čim ćete se verujemo složiti kada navedemo koji filmovi su u pitanju, to su "The English Patient" iz 1996. i "The Aviator" iz 2004.

Oni koji su više nego pravedno kući odneli svoju prestižnu zlatnu statuu, svakako su Majkl Okonor za "The Duchess" (2008), Gabrijela Peskuči za "The Age of Innocence" i Džejms Ašeson za "Dangerous Liaisons" (1988).

U pitanju su raskošni istorijski kostimi, koji su imali ogroman uticaj na ekranu, bez njih priča ne bi imala toliko upečatljivu celinu, kakvu je ostvarila na ovaj način. I kada se sve sumira, na kraju dolazimo do zaključka zašto su baš istorijske epohe (pogotovo one daleke) uvek višestruko nagrađivane na Oskarima, razlog je jednostavan - bez dobrog kostima, veoma je teško prebaciti samu priču u neko prošlo vreme.

Naravno, kompletna art direkcija je podjednako važna, ali naposletku, ipak većinu vremena naša pažnja je usmerena na same likove. Da se iza tih likova nalazi samo beli ili crni zid, kao što je ponekad slučaj u pozorištima, a da su obučeni u odgovarajuće kostime, priča bi sasvim leko mogla da se transponuje u određenu epohu, toliki je efekat dobrog kostima.