Piše:
Dr Olga Osipov,
dermatolog Doma zdravlja
MediGroup Kalenić
Tečni azot koristi se u dermatologiji za lečenje aktiničnih keratoza crvenkaste hrapave površine koje se nalaze na suncem oštećenoj koži, najčešće na licu i rukama kod starijih osoba, seborejičnih keratoza, tzv. masnih bradavica, koje su takođe česte kod starijih na licu i trupu, fleka od sunca, zatim lečenje bradavica, kondiloma i drugih dobroćudnih promena na koži. Može se koristiti i u tretmanu keloida, Granuloma annulare, hemangioma, uraslog nokta itd. Pogodan je za starije osobe i za trudnice, a deca ponekad ne sarađuju zbog bola i straha, pa je potrebno da se pripreme za proceduru.
Hormonska terapija pre vantelesne oplodnje
POSTUPAK TERAPIJE
Krioterapija tečnim azotom retko se koristi za lečenje malignih promena na koži (bazocelularni karcinom, Bovenova bolest itd). Tečni azot uobičajeno se primenjuje u vidu spreja, iz boce pod pritiskom, koja ima usmerivač mlaza. Nekada se koristi i štapić s vatom na vrhu koji je umočen u azot. Ova terapija ne radi se s primenom anestezije, mada je sam proces pomalo bolan. Obično traje nekoliko sekundi, zavisno od debljine i vrste promene koja treba da se leči. Zaleđena koža postaje bela i potrebno je nekoliko minuta da se odledi do normalne temperature. U narednih nekoliko sati do dana najčešće se pojave mehuri, koji se pretvore u kraste.
Kada se kraste odljušte, s njima otpada i promena na koži koja je bila tretirana. Posle toga ostanu plitke ranice, kojima treba 7-15 dana da zarastu. Savetuje se pranje vodom i blagim sapunom, a nakon toga primena antibiotskih kremova da bi se sprečila eventualna infekcija. Promene ne treba češati i na silu skidati krastice zato što se mogu pojaviti ožiljci. Takođe, savetuje se striktna zaštita od sunca, jer tretirana mesta imaju tendenciju da potamne. Retko kada ih je potrebno prekrivati gazom ili flasterom.
Fitoterapija – prirodno lečenje
NEŽELJENI EFEKTI
Mogu da se pojave neposredno nakon primene, u vidu bolova, ukoliko je promena dublja (npr. bradavica na nozi), a traju i nekoliko sati. Oticanje i crvenilo tretiranih mesta može se javiti odmah nakon zaleđivanja, a najčešće posle dva-tri dana. Mehuri nastaju kao posledica terapije, a nakon toga stvaraju se kraste. Kod nekih pacijenata lako se formiraju mehuri, i to ne znači da je koža bila previše zaleđena. Oni se retko kad ispune krvlju, a praksa je da se ne prazne, već se sačeka da se sami probuše. Izuzetno retko može doći do infekcije, a tada se javljaju bolovi i gnojna sekrecija.
