Smatrajući da se pridev lep uz muškarca može koristiti samo kao posredan dokaz da nosi dobre gene, a ne kao činjenica koja jedina stoji u odbrani njegove ličnosti, urednik i voditelj Nacionalnog dnevnika na TV Pink, Slavko Beleslin, nije preterano opterećen svojim fizičkim izgledom. U rubrici Beauty magazina Story, koja je objavljena u avgustu ove godine, govorio je o nezi lica i tela. Pored osnovnih higijenskih radnji, brigu o svojoj spoljašnjosti ovaj šarmantni novinar sveo je na neke male rituale koje periodično ponavlja, a to podrazumeva obavezno svakodnevno brijanje zbog televizijskog posla, šišanje na svaka tri meseca i neizbežno sunčanje u avgustu koje naprosto obožava.
TELO
- Retki su ti trenuci kada prelazim granice uobičajenih higijenskih postupaka, a posebnu pažnju svom izgledu posvećujem samo u tri slučaja: ili sam izgoreo na moru ili su mi ruke ispucale na planini ili je baš večeras maskenbal. Redovna fizička aktivnost je više od pola posla do savršenog izgleda. Ona je za muškarca sve jer ne daje smo izgled, već i stav, energiju, karakter... Najviše mi prija plivanje, a ponekad i stoni tenis. Ne postoje posebni preparati za telo koje koristim, a čak i kada se sunčam, sredstva koja koristim uvek su tuđa. Volim kada sam preplanuo, ali ta preplanulost mora da bude posledica neke aktivnosti jer ne podnosim ležanje na suncu. Na kupke, šampone i gelove za tuširanje gledam kao na pivo – ako je pena dobra i meni je dobro. Nikada nisam sebi kupio parfem i uglavnom ih dobijam za rođendane. Volim klasiku i trenutno sam na pola jedne žute bočice na kojoj piše Dolce&Gabbana. Moj jedini kozmetički ritual pred spavanje bio bi: dobro večeram, zbog čega dobro spavam i zato se uvek probudim čio.
KOSA
- Šišam se tri do četiri puta godišnje. Nekada se dogodi da me frizer sam pozove jer više ne može da gleda moju kosu na televiziji. I zaista sam pre godinu dana poslušao njegov savet i ošišao se nakratko. Ranije sam praktikovao da zimi imam dužu, a leti kraću kosu, ali sada je pauza između dve televizijske sezone samo nekoliko nedelja, što nije dovoljno da bilo koja letnja eksperimentalna frizura nestane do nove emisije. U pubertetu sam se trudio da pustim kosu, ali ona nikako nije htela nadole pa sam na kraju uglavnom završavao sa nekom pečurkom na glavi. Nikada nisam uspeo da sačekam da dovoljno poraste. Sve u svoje vreme – sada to više ne bih radio.
LICE
- Priroda se uglavnom za sve postarala sama, a kao srednjoškolac imao sam poneki crveni problem, ali ni tada nisam išao kod kozmetičara. Ne koristim nikakve kreme i nije mi jasno zašto neki muškarac ne bi imao bore. Njihovo uklanjanje je kao brisanje prošlosti i svih onih dana kada ih je dobijao smejući se, mršteći, začuđeno dižući obrvu... Brijanje mi je ranije bilo veoma zanimljivo kada nije bilo povezano sa poslom. Tada sam imao i četkicu za penu i mnogo više vremena. Sada je to poslednja stvar koju uradim pre nego što izađem iz kuće, što znači da kasnim i žurim, a samim tim i brijem se mehanički. Mogu da naprave šta hoće, ali jedino što želim posle brijanja jeste da što pre zatvorim sve pore. A to se, na žalost međunarodnih kozmetičkih industrija, ipak najbolje radi ledenom vodom.
NOKTI
- Ne odlazim na manikir i pedikir, ali nedavno sam komentarisao one dame što sede nasred tržnih centara i sređuju nokte. Iako nemam ništa protiv toga, nekako mi se čini da bi to trebalo da bude malo intimnija radnja. Drugo, nokti su jedna od prvih stvari koje primetim na svakoj dami i sastavni deo prvog utiska koji o njoj nosim. Oni govore možda i najviše jer u istom trenutku vidim da li ta osoba vodi računa o sebi, ali i kakvi su joj geni. Što bi bake rekle, od čijih je.
Jasmina Antonijević
Tekst je objavljen u 203. broju magazina Story, koji je izašao 11. avgusta 2009. godine.
