Na ovom slikanju naučio sam nešto o ODELIMA. Saznao sam svoj konfekcijski broj i to da mi pristaje drugačiji kroj... Uvek se dvoumim između crnog i teget odela i smatram da bi time trebalo više da se pozabavim zbog premijera predstava i filmova koje su sastavni deo mog života. Gledajući ljude iz glumačke profesije, svesno ili nesvesno počeo sam u oblačenju da USVAJAM STVARI KOJE SU MI SE U HODU DOPADALE.
Na neke propuste skrenula mi je pažnju i moja devojka pa bih i njoj trebalo da budem zahvalan na određenim elementima svog izgleda. Ona mi pomaže pri kupovini garderobe, ali ne i u oblačenju jer valjda MOGU SAM DA SE OBUČEM.... RADUJEM SE ŠOPINGU, ali to ushićenje nestaje posle petnaest minuta.
Definicija mog stila je DA SE ON STALNO MENJA. Jedno vreme rukovodio sam se geslom: MOJ STIL JE ONO ŠTO JE NA POPUSTU! Na snimanjima mnogo mi je bitan kostim jer ODELO NE ČINI ČOVEKA, ALI MNOGO GOVORI O NJEMU.
U tom smislu i junaci koje tumačim svojim vizuelnim izrazom emituju određene poruke o sebi.Britanski glumci kažu da KAD NAĐEŠ CIPELE ZA SVOG JUNAKA, NAŠAO SI POLA ULOGE, što je apsolutno tačno. Ne volim ASESOARE. Nosim samo sat, naočare za sunce i neke stvari oko ruke koje za mene imaju posebno značenje. MODA JE SAMO JEDAN FRAGMENT STILA ŽIVOTA, a stil života je fragment pogleda na svet... Ako kopirate nekog drugog u svom životnom i modnom stilu, onda vam ni najskuplja garderoba neće stajati dobro.
Ima devojaka koje se napadno oblače, ali su privatno stidljive, što znači da garderobom emituju pogrešnu informaciju. Moda je, kao što rekoh, u većini slučajeva odraz životnog stila, odnosno nečijeg pogleda na svet. Dopada mi se kako vaša modna urednica metodom slučajnog uzorka bira stvari za editorijale i ovako bih se i privatno oblačio....
Piše: Nikola Rumenić
