Rosa je ušla u klasični južnjački autobus, koji je u to vreme bio podeljen na mesta rezervisana za belce i ona za Afroamerikance.
Nisam ni znala da pišem istoriju... Bilo mi je jednostavno dosta odustajanja".
Ovim je rečima Rosa Parks objasnila svoje porive za slavni čin. A Američki Kongres proglasio ju je majkom modernog pokreta za ljudska prava.
Naime, kada su se sva mesta za belce ispunila, vozač autobusa Džejms F. Blejk naredio je 32 godine staroj Rosi da ustane i ustupi svoje mesto. No, ona je to odbila.
Ne smeš osećati strah zbog stvari koje činiš kada znaš da si u pravu", tvrdila je.
Zbog građanskog čina neposlušnosti odmah je pozvana policija, a Rosa je uhapšena i optužena... Njeno suđenje dovelo je do bojkota autobusnog saobraćaja u Montgomeriju, kao i do jednog od najmasovnijih pokreta protiv rasne segregacije na čelu s Martinom Luterom Kingom Džuniorom.
Iako je ćerka stolara i učiteljice postala američka ikona, to nije bio kraj nenim problemima. Medijska izloženost stvorila je od nje laku metu, pa je ubrzo dobila otkaz i bila prisiljena da se preseli sa suprugom i negde drugo krene "od nule".
Neko vreme radila je kao domaćica u jednom crnačkom hotelu, a više godina radila je i kao krojačica. Afroamerički kongresnik Džon Konjers zaposlio ju je u svojoj kancelariji 1965. godine gde je radila u administraciji sve do penzije 1988. godine.
Nakon toga se najviše bavila dobrotvornim radom na svom Institutu "Rosa i Rejmond za samozapošljavanje" koji je pokrenula u sećanje na svog supruga, a izdala je i memoare po imenu "Tiha moć" kao i autobiografiju "Moja priča".
Želim da budem zapamćena kao osoba koja je želela da bude slobodna... kako bi i drugi bili slobodni."
