Diskutabilno je da li smo srecni ili ne sto zivimo u eri u kojoj su mnogi pronalasci definitivno izmenili nacin zivota mnogih ljudi. Navikli smo da se kupamo u toploj vodi, spavamo u mekom krevetu, gledamo vesti na televiziji u sobi sa temperaturom od 22 celzijusa, komotno putujemo kolima, avionima, ... A nisu svi ti pronalasci podjednakom brzinom nalazili svoje korisnike. Ako posmatramo koliko vremena trebalo pojedinim inovacijama da steknu 50 miliona korisnika sampioni prvih 80 godina proslog veka su radio koji sticao publiku 38 i televizija kojoj je trebalo 13 godina. Igra je postala daleko ozbiljnija pojavom interneta koji je u svega 4 godine stekao 50 miliona korisnika. Apsolutni sampion je internet sajt www.facebook.com koji je nasao svoje mesto u klubu "50 miliona" za svega 2 godine. Frapantno je da se broj njegovih korisnika uvecava za oko 3% nedeljno sto je oko 100 000 ljudi dnevno. Brojke i dalje rastu i ocekuje se da vec 2010 facebook imati 200 000 000 (dvesta miliona) korisnika. Pocetno pozicioniranje facebook-a kao razonode za mladju populaciju je danas u mnogome promenjeno. 45% svih korisnika su stariji od 25 a populacija zena od preko 55 godina je najbrze rastuca grupacija na facebook-u. Zbog velikog broja korisnika i brzine rasta facebook je cesto nazivan novim internetom.
Facebook je u nase zivote usao iznenada i bez najave i nekako "in your face". Barem u moj zivot. Jednog dana sam zatekao suprugu kako gleda neke slike kod drugarice na facebook profilu. Moram da priznam da je to daleko bolje nego da sam je zatekao sa postarom, ili sa, recimo, onom sisatom Brazilkom sa naseg sprata. Mada moram jos jednom da razmislim ono za Brazilku.
"In your face" je termin iz americkog slenga, koji je postao popularan kao sportski termin. Odnosi se na snazno zakucavanje "u lice" protivnickog odbranbenog kosarkasa. Tako se i facebook samozakucao u nase zivote i postao prisutan bas kao mobilni telefon, novcanik ili maramica. Mozda cak i prisutniji.
A pocelo je kao tinejdzersko eksperimentisanje. Dvadesetcetvorogodisnji Mark Zuckerberg je pre nesto vise od 5 godina napravio veb sajt thefacebook.com, kao drustvenu mrezu za kolege sa koledza. Vrlo brzo je clanstvo sajta naraslo i svega par meseci od pustanja u rad facebook postaje vrlo ozbiljna profitabilna firma. Osmisljen da se povezu ljudi koji se vec poznaju sajt je prerasao u svetsku mrezu na kojoj komuniciraju i ljudi koji, najverovatnije, nikada nece upoznati jedni druge.
Normalno da postoji teorija da je americka tajna policija lansirala projekat fejs buk da bi drzala oci i usi blize objektima koje posmatraju. Prateci slike, catove, situaciju na statusu i druge informacije o korisnicima koristeci ozbiljne kompjuterima sa programima zasnovanim na vestackoj inteligenciji mogu da se saznaju daleko vise stvari nego obicnim prisluskivanjem i video nadzorom javnih povrsina i objekata. Facebook zna sta volite, sta kupujete, gde letujete, s kim se druzite, ko vas interesuje, ... Mnogo lepa prilika za neku ozbiljnu firmu koja se bavi "nacionalnom bezbednoscu" koju je teze propustiti nego instalirati prigodni softver. To naravno otvara pitanje da li se sva komunikacija na internetu snima i analizira, da ne upotrebim termin "prisluskuje".
Neke drzave ne zele da imaju toliku slobodu komunikacije na svom tlu pa je facebook povremeno ili trajno zabranjivan u Iraku, Siriji, Emiratima, Bangladesu, Kini ... Blokiran je i u mnogim kompanijama ali iz drugog razloga. Zarazno komuniciranje kroz socijalnu mrezu trosi previse vremena zaposljenih i smanjuje produktivnost. Evo ja priznajem, nekada mi se desi da mojoj Jovani fakturisem "prekovremen rad" a u stvari sam ostao u kancelariji pregledaovao profile tih divnih nepoznatih ljudi koji se vode kao moj prijatelji na facebook-u.
Facebook ima rastucu vrednost od vise desetina milijardi dolara i nije na prodaju. Jedino Microsoft je kupio 1.6% deonica za fantasticnih 240 000 000 dolara i time obezbedio sebi pristup jednoj od najvecih svetskih baza podataka privatnim ahinitetima mnogih ljudi sirom planete.
U eri revolucionarno preciznog, korisnickim afinitetima vodjenog marketinga, banovanje facebook-a po firmama moze da bude i dvosekli mac jer je prisustvo na facebook-u postalo ujedno i ucesce u globalnoj sajber ekonomiji. To je jedan od najvecih iskoraka ka direktnom marketingu. Svaki korisnik dobija reklame koje se ticu bas njegovih afiniteta definisuci facebook kao vodeci svetski medij za reklamiranje bilo cega.
U proslosti je bilo par skandala sa preteranom upotrebom privatnih korisnickih podataka u svrhu kreiranja sto preciznije ponude reklama. I dalje se suska da facebook usisava vise informacija iz vaseg profila nego sto je dogovoreno. Pesimisti kazu da pravljenjem profila na facebooku kao da ste prodali dusu velikom bratu iz Orvelove najcrnje slutnje. Kazu da cak i brisanjem naloga ne mozete da sprecite da bude pracena svaka vasa aktivnost na netu.
Virtuelna realnost facebook-a je zgodna za ulepsavanje sopstvene realnosti. Nije retka pojava da ljudi kreiraju profile sa tudjim fotografijama, podmladjuju se ili cak izmisljaju totalno nove licnosti. To dodje kao dobro bekstvo od dosadnog, realnog zivota uz rizik da se zaboravi sta je realnost a sta fikcija bas kao u filmu Matriks i da neko od novog identiteta kreira sebi novi virtuelni zivot.
Nezgodno je kada neko iz niskih pobuda kreira neciji profil poturajuci kompromitujuce fotografije ili informacije.Desilo se da sam licno ucestvovao u gasenju laznog profila jedne mlade razvedene mame iz nasih krajeva ciji je ljubomorni muz/momak/partner klonirao njen profil i napunio ga slikama koje svakako nisu za javnost, a posebno ne za album sa slikama decijeg rodjendana. Cim sam odobrio zahtev za povezivanje u mrezu prijatelja i uvideo kakav je sadrzaj profila, prijavio sam administratorima facebook-s sporne slike. Za samo 15-ak sati lazni profil je ugasen. Kazem "samo" jer je ipak u pitanju skoro 200 miliona korisnika. I dan danas mi je zao je cure iz malog mesta u Srbiji koju su svi videli kako gola sedi na ves masini i maze nokte na nogama. Takodje znam za slucajeve gde su cure pravili lazne profile da bi proverili virtualnu vernost svojih momaka udvarajuci se pod tudjim identitetom. Verovatno su se rukovodile devizom kaludjerice koja u onoj sali navlaci kondom na sargarepu sapcuci "sto je sigurno, sigurno je".
Na strancama facebook- mozete naci citava ministarstva, politicke partije, politicare, predsednicke kandidate, sportiste... Na stranicama facebook-a su svi. Cega nema na facebook-u nije se ni desilo. Ljudi objavljuju ceo svoj zivot.
Ne mali broj skandala pa cak i hapsenja se desio neopreznim postavljanjem pogresnih slika i drugih informacija na facebook-u. Policija je otkrila slucajeve zlostavljanja, ilegalne prodaje kojecega, pronevere, pa cak i kidnapovanja "dojavom" da je na necijoj facebook stranici nesto sumnjivo. Svoje prisustvo na facebook-u policija ni ne krije. O tome svedoce i brojne stranice raznih policijskih stanica.
Ubrzani ekonomsko tehnoloski razvoj je u prvi plan izbacio sticanje i trku za pravljenjem para. Statistike kazu da mnogi ljudi do 38-e godine promene preko 10 radnih mesta. Zivot u megalopolisima, ubrzavanje zivota, cesta promene lokacija stanovanja i radnih mesta su sveli ljudski zivot na posao - pidzama - posao. Skolski drugovi koji stanuju u istoj ulici se ne sretnu godinama kao, da zive u razlicitim drzavama. Izlasci i druzenje su se sveli na brzo opijanje uz sve cesce konzumiranje opijata sa kolegama sa posla i to naravno iskljucivo vikendom. Pojavom facebooka se desila jedna, po meni, pozitivna promena u tom obrascu. I dalje se izlazi samo vikendom i opija ali barem mozemo, preko dana s posla, ili uvece pre spavanja da vidimo sta nam rade bliski ljudi. Nije bitno da li zive u nasem kraju ili su "trbuhom za kruhom" promenili kontinent svi smo nekako tu i svakodnevno se druzimo, pregledavamo fotografije dece, slike sa letovanja, saznajemo ko je na pauzi za rucak a ko dobio unapredjenje. Krstareci kroz liste prijatelja nasih prijatelja, desava se, prisetimo se ljudi za koje smo zaboravili da postoje. U tom virtuelnom svetu je pravilima ponasanja mnogo olaksano komuniciranje. Jednostavno se nekom, bez najave i uvijanja obratis kad god ti padne napamet. Telefonom uvek ima dobar razlog, recimo formalne prirode, da ne pozoves. Ostavljajuci poruku ili "cimajuci" nekog na chat ocas se otopi nekoliko godina pauze u druzenju.
Nedavno sam, od kolege i odlicnog druga sa studija sa kojim se nisam ni cuo ni video ... barem 12 godina, dobio poruku "Za vikend sam u tvom selu." Vec u subotu smo pili kafu i caskali bez onog odvratnog pitanja "I sta ima novo?" ili "Sta si radio zadnjih 15 godina?". Jednostavno ponasali smo se kao da smo se juce videli. Sedeli smo i pili espreso jedan za drugim i gledali silikone i botokse kako se sepure glavnom ulicom, normalno krijuci pogled iza tamnih naocara, za svaki slucaj drzeci po lap top u krilu, pogadjate, sa otvorenom stranicom facebook-a.
