Na prvi pogled Hamburg se čini kao savršeno precizan gradski mehanizam za kojeg bi mnogi južnjaci, navikli da ujutro prvo popiju tri kafe, rekli da je intelektualno hladan i pomalo dosadan. Šta mu vredi nadimak Venecija severa i 2.500 mostova koji ga krase, kad ga je snašlo prokletstvo lošeg vremena. Izgleda da je kiša sastavni deo hamburškog vazduha. Ali, loše vreme nije prepreka za prosperitet, o čemu govori podatak da tu živi najviše nemačkih milionera, što ga svrstava u sam vrh poželjnih destinacija za udavače!
Deo onih koje nisu uspele da pronađu sreću u milionerskom zagrljaju, možete sresti na ćoškovima oko železničke stanice. Ako ste kojim slučajem stigli u grad vozom iz Pariza ili Amsterdama, bićete zatečeni zapanjujućom neprivlačnošću hamburških prostitutki. Sa svih strana vam namiguju pedesetogodišnjakinje u mrežastim čarapama i mini suknjama, na čijem umornom licu dominira razmazani karmin oko otvora za hranu. Ipak, situacija je daleko bolja nekoliko ulica dalje.
Ekološka prestonica
Hamburžani su u proseku visoki i svetle kose, poput onih sa Niveinih reklama, što je OK, budući da je Nivea jedan od lokalnih brendova koji je gradu doneo aktuelno blagostanje. Robne kuće u glavnoj ulici Menkebergštrase krcate su skupocenom robom, a poprečne odličnim restoranima! I svi su puni gostiju.
Izlazak na Mali Alster, manje do dva jezera na kojima je Hamburg podignut, jedan je od lepših doživljaja u gradu. Jezero je znatno manje od Velikog Alstera, oivičeno drvoredom i klupama, a iznad njega uzdižu se poslovne zgrade i nekoliko staromodnih hotela ispred čijih ulaza stoje uparađeni vratari. Inače, grad se već dugo diči epitetom zelene metropole na vodi, a 2011. godine izabran je za ekološku prestonicu Evrope. Nije ni čudo, s obzirom na to da gotovo polovinu površine gradske teritorije čine parkovi i zelene površine, kao i zaštićena područja i šume.
Ušće reke Elbe je kroz istoriju bilo nemačka kapija u svet, a na lučkim dokovima, koji tu stoje više od osam vekova, nekada je radilo i više od 100.000 ljudi. Danas ih ima jedva desetina od tog broja, ali je Hamburg i dalje najprometnija luka u Evropi iza Roterdama. A tu je i Fischmarkt, jedna od najboljih ribljih pijaca na svetu koja radi samo nedeljom od pet ujutro do pola deset.
Rivalstvo sa Berlinom
Uzbrdo iz luke se stiže do Reperbana, čuvene hamburške avenije greha. Preko dana deluje razočaravajuće nerazvratno. Najobičnija gradska džada zakrčena vozilima, s nizom otrcanih birtija i svakojakim radnjama, uključujući i one sa nameštajem. Bogatu ponudu za bludnike nudi tek po koja poprečna ulica, poput Grose Frajhajt, gde je u klubovima, poput Indra Club i Kaiserkeller, početkom 60-ih redovno nastupao liverpulski sastav The Beatles. Unaokolo svaki bar sada nudi live sex kao glavni događaj, mada je teško oteti se utisku da su neke od umetnica, sudeći barem prema fotografijama na ulazu, počele da rade još u vreme dok su Bitlsi svirali iza ćoška!
Jedan od pokretača razvoja grada jeste i njegovo vekovno rivalstvo sa Berlinom. Kako nadmašiti Berlin koji se oduvek činio kao popularniji stariji brat s nešto opuštenijom odećom i zabavnijom ekipom. Padom Zida započela je neslužbena trka između ova dva najveća nemačka grada za titulu najzanimljivijeg u zemlji. Za Hamburžane voda je došla do grla pre desetak godina kada je gigant Universal Music, sa petstotinak zaposlenih, zamenio hamburšku adresu berlinskom i kada se među kreativcima sve više moglo čuti: Šta ti još radiš ovde? Zašto nisi u Berlinu?
Samodovoljan i bogat, Hamburg se napokon trgao i izračunao šta mu je činiti. Kandidatura za letnje Olimpijske igre 2012. bila je odlična prilika i grad je počeo ubrzano da se priprema. Gradilo se punom parom, obnavljao se aerodrom, luka, zgrada Velesajma, lickalo glavno gradsko šetalište... Iako su izgubili kandidaturu, trud se višestruko isplatio pa je Hamburg proglašen za najkreativnije središte u EU i grad koji se najbrže razvija!
Tako je i danas. Zato, ako vas interesuje kako bi mogla da izgleda bliska evropska, Nemačka (precrtati po želji!) budućnost – Hamburg je pravo mesto!
Viktor Čikeš
