Često čujem izjave osoba koje su pod velikim stresom: Nemam vremena za sebe! To je isto kao da vam u kolima svetli crvena lampica, a vi nemate vremena da stanete i natočite benzin. Vi ste na crvenom ako ste pod stresom. Da li ćete stati na pumpu, odnosno naći vremena za antistres program – zavisi samo od vas. Joga vam, na različite načine, kroz joga položaje, tehnike disanja i meditaciju, daje moćan alat da vratite život u balans – prvo unutar sebe, a onda i da se uskladite sa svima koji su vam važni.
HRONIČNI STRES
Način života koji živimo, gotovo da nam ne ostavlja mogućnost da živimo bez tenzije i pritiska. Količina informacija, uglavnom negativnih, koje čujemo i vidimo do mobilnih telefona s kojima smo 24 časa dostupni za šefa, decu, rođake, ne ostavlja nam vreme da se bavimo sobom, opustimo i odmorimo. Hronični stres stalno nas drži u stanju pripravnosti, povećava nivo šećera u krvi, utiče na funkciju pankreasa, jetre i na mehanizam za odlaganje masnih ćelija. Visok nivo kortizola dovodi do napada gladi koji se dešavaju kada smo uznemireni. Telo uzima te ekstrakalorije koje smo uneli i taloži ih u predelu stomaka. Ta vrsta gojaznosti, od koje pate najviše menadžeri, povećava rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Preko 90 odsto bolesti posledica je neadekvatnog odgovora na stres. Siguran i bezbedan način da smanjimo stres jesu joga vežbe, vežbe disanja, duboka relaksacija i meditacija. Joga ima veliki značaj u terapiji protiv stresa zato što čoveka posmatra u celini, holistički. Umesto da se bavi simptomima i nudi privremena rešenja, ona raznim tehnikama utiče na uklanjanju disbalansa koji je izazvao stres. Tenzije koje stres izaziva mogu biti na fizičkom nivou (mišićnom, nervnom i endokrinom), kao i na emotivnom i mentalnom nivou.
OTKLANJANJE TENZIJE
Joga položaji, ako se pravilno vežbaju, mogu da otklone stvorene tenzije u telu. Life centar, kroz ponudu različitih joga pravaca, daje mogućnost da izaberete onu vrstu koja najviše odgovara vašoj prirodi – od hata joge koja je mirnija do vinjase koja je u pokretu i zahtevnija. Bez obzira na vrstu joge - vežbe laganog i svesnog istezanja i uvrtanja aktiviraju mišiće tako što se krv polako istiskuje iz njih, a zatim ih sveža i oplemenjena krv natapa kada se vrate u prvobitni položaj. Na taj način mišići se oslobađaju otpadnih materija i otrova, a zahvaljujući cirkulaciji sveže krvi – ishranjuju, revitalizuju i postepeno oslobađaju od tenzija. To dovodi do energetskog balansa i smirivanja na emotivnim i mentalnom planu zato što su naše telo, misli i emocije povezani.
Vežbanje različitih tehnika disanja, u zavisnosti od stanja stresa u kome se nalazimo, mogu nas dovesti u balans i osloboditi od tenzije. Dah je most između tela i uma. Regulisanje disanja ima veliki uticaj na to da li uspevamo da ostanemo mirni, zdravi i uravnoteženi. Kroz produženi izdah mi stimulišemo parasimpatički nervni sistem i stvaramo osećaj opuštenosti. Disanje kroz nos produbljuje osećaj smirenosti, a disanje na usta šalje signal opasnosti prema mozgu. Kada ste ljuti, razdraženi i uzbuđeni, taoisti kažu da imate višak janga koji treba izbaciti iz tela tako što će izdah biti duži od udaha. Ukoliko ste tužni i nesrećni, udisaj treba da bude duži od izdisaja jer tada u sebi imamo višak jina i energija treba da bude skupljena unutar tela.
DISANJEM PROTIV STRESA
Disanje u jogi dobija kvalitet svesnosti. Kada svesno, slobodno i opušteno dišemo - razmena gasova u alveolama znatno se poboljšava. Organizam počinje da se pročišćava, jetra se oslobađa nagomilane krvi, masiraju se unutrašnji organi, energizuju se bubrezi, svi sistemi u telu - endokrini, nervni, kardio-vaskularni, prirodno se stimulišu i balansiraju. Disanje nas centrira u sadašnji trenutak, u središte našeg postojanja.
Cilj joge jeste da različitim tehnikama disanja naučimo da zadržimo vitalnu energiju u sebi jer što je ona duže prisutna u telu - duži je život. Jedan od najvećih izazova kada smo pod stresom jeste da ne zadržimo disanje (što prirodno radimo) i da nakon toga ne nastavimo da dišemo plitko i ubrzano. To zaustavlja tok životne energije i šalje signal našem mozgu da smo u opasnosti, što potom izaziva lančanu hormonsku reakciju. Potrebno je da postanemo svesni disanja. Već samim tim, mi smo uspeli da se povežemo sa sobom i svojim unutrašnjim resursima.
MEDITACIJA
Još jedna tehnika koju joga pruža u borbi protiv stresa jeste meditacija. Zašto meditacija postaje sastavni deo dnevne rutine vrhunskih menadžera, a ne samo spiritualnih posvećenika? Zato što meditacija dokazano snižava nivo kortizola, hormona koji ukazuje na to da li smo pod stresom ili ne. Naše telo doživljava vrlo dubok nivo odmora u meditaciji. Disanje prirodno postaje nežnije, mišići se opuštaju i više krvi protiče kroz mozak. Čak se i hemija krvi menja — smanjeni nivo hormona stresa ukazuju na stanje dubljeg odmora. To pomaže neutralisanju nagomilanog stresa i iscrpljenosti omoguæujuæi telesnim mehanizmima samoobnove da nesmetano rade. Nakon meditacije, ljudi se često osećaju mnogo svežije i energiènije. Naučna istraživanja pokazuju da dubok odmor koji se stiče tokom meditacije omogućuje telu da se vrati u uravnoteženije stanje. Meditacija pomaže u normalizovanju visokog krvnog pritiska, redukovanju nivoa holesterola, poboljšanju kod bronhijalne astme i dovodi do ublažavanja nesanice. Ljudi koji praktiku tehniku meditacije kažu da imaju manje stresa i napetosti u svom životu, više energije i bolji san. Mnogi nalaze kako im je lakše da smanje korišæenje alkohola, prestanu da puše i oslobode se nezdravih navika.
I još jedna važna stvar - kada ste pod stresom jer nešto ne stižete da završite, setite se da su sve na ovom svetu završili samo oni koji nisu među nama.
Dragana Jovanović
Life couch
