Ako ste od onih koji ostavljaju srce na fudbalskom stadionu i ne mogu da zamisle život bez gromoglasnog navijanja za klub koji život znači, onda je jedno od mesta na planeti koje morate posetiti Dortmund, grad u kome je nastao čuveni fudbalski klub Borusija Dortmund, najveći ponos čitave Rurske oblasti zbog koga svi stanovnici dišu kao jedan. Smešten u srcu zapadne nemačke pokrajine Vestfalije i jugozapadnom delu Pribaltičke nizije on je sedmi po veličini grad u ovoj zemlji i 34. u Evropskoj uniji. Deo je velike oblasti koju čini niz povezanih samostalnih gradova uz reke Rajnu i Rur među kojima su i Dizeldorf, Keln, Esen, Duisburg i Bohum. Svi oni međusobno u stvarnosti funkcionišu kao jedan ogroman grad sa oko dvanaest miliona stanovnika.
Mesto na kome je nastao prvi put se spominje 880. godine u jednom dokumentu kao malo selo Throtmanni, a prvi tragovi života navodno potiču još iz bronzanog doba. Nakon što je bilo uništeno u požaru, obnovljeno je za vreme cara Fridriha I Barbarose 1152. godine koji je tamo i boravio dve godine, a status slobodnog carskog grada dobio je 1220. Potom je postao član Hanze, moćnog trgovačkog saveza nekoliko nemačkih gradova, a bitnu ulogu u brzom razvoju grada imao je trgovački put Helveg koji je prolazio kraj Dortmunda. U srednjem veku bio je poznat i kao Dorpmunde, ali i kao jedan od najbogatijih i najvažnijih u čitavom regionu. Jedno vreme bio je deo vojvodstva Oranien-Nasau, ali je 1815. godine potpao pod prusku Vestfaliju, a nakon velike industrijalizacije u 19. veku postao je središte proizvodnje uglja i čelika kojima je Rurska oblast bila bogata, što je veoma pogodovalo napretku grada. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Dortmund je pretrpeo teško bombardovanje od saveznika, tokom koga je uništeno skoro osamdeset odsto grada. Ipak, zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti i marljivosti Nemaca, vrlo brzo je obnovljen i postao je središte industrije i haj-tek tehnologije, a danas važi za jedan od najrazvijenijih u Nemačkoj. On je i veoma značajna rečna luka jer kroz njega protiče reka Rur preko koje brodovi plove u Rajnu i potom kanalom u Severno more.
Stanovnici Dortmunda pomalo su rezervisani prema strancima, tačnije kao i većina Nemaca gledaju svoja posla i ne pokazuju interesovanje za turiste ukoliko ih nešto ne upitate, ili ne naiđete na nekog od naših sunarodnika kojih ima dosta i uvek su raspoloženi za priču i šalu. Na prvi pogled, u ovom gradu nema mnogo života kada se izmaknete iz užeg centra jer ćete uveče vrlo retko videti ljude na ulici, ali i tokom dana - zato što su skoro svi na poslu. Iznenadiće vas i činjenica da dok idete ulicom ili gledate sa terase maltene možete da zavirite u svačiju dnevnu sobu ili kuhinju, zato što Nemci uglavnom ne stavljaju zavese na prozore. Ipak, postoji jedna stvar oko koje u Dortmundu postoji neverovatan osećaj zajedništva i uobičajena mirna atmosfera preraste u euforiju žuto-crne kolone. A taj dan je svaki put kada fudbalski klub Borusija Dortmund igra utakmicu! Tada čitav region hrli na stadion i želi samo jedno, da svojim prisustvom i navijanjem da svoj doprinos za pobedu. Inače, ovaj klub nastao je u pivnici Cum Vildšic 19. decembra 1909. godine, kada je grupa studenata napustila crkvenu fudbalsku ekipu i novom timu dala ime po lokalnoj pivari.
Prepoznatljivu žuto-crnu kombinaciju Borusija je dobila 14. februara 1913, ali slavu će steći tek posle Drugog svetskog rata jer je bila ne samo jedan od osnivača Bundeslige, nego i domaćin osnivačke skupštine. Od tada su se nekoliko puta upisali u istoriju fudbala, ali najveći uspeh bio je 1997. godine kada su u finalu Lige šampiona u Minhenu pobedili tada neprikosnoveni Juventus. Iako je klub kasnije imao velike finansijske poteškoće i bio na ivici bankrota, zahvaljujući neverovatnom broju navijača, kojih u proseku ima sedamdeset i sedam hiljada na svakom meču, što je najveća posećenost stadiona u Evropi, stabilizovao se uz pomoć sponzora, a sada je aktuelni šampion Nemačke. Koliko su Nemci uložili u izgradnju svog najvećeg stadiona koji se nalazi u Signal Iduna parku možda najbolje svedoči podatak da ga je britanski Times proglasio jednim od najlepših na svetu. Normalna cena karte za njegov obilazak iznosi šest evra, dok je za razgledanje muzeja kluba Boruseum potrebno izdvojiti deset evra. Tokom protekle sezone preko 1, 6 miliona ljudi pratilo je tamo utakmice, a neverovatno je da skoro polovinu čine žene i deca, jer one predstavljaju vrhunski spektakl za porodicu. Ovaj klub definitivno je gradski svetionik koji umnogome doprinosi i ekonomskom napretku grada koji mnogo polaže na turizam. Naime, u svetu postoji više od 550 fan klubova Borusije, a mnogim obožavaocima nije teško da prevale dug put kako bi za omiljeni klub navijali na njihovom stadionu. Od privrženosti fanova i uspeha Borusije lepo profitiraju i gastronomija i hotelijerski sektor u gradu, koji beleže i do trideset odsto više zarade kad se igraju utakmice na domaćem terenu. Zanimljivo je da u dortmundskoj Operi postoji inscenacija koja se zove Navijačko pevanje, a u kojoj stočlani hor stoji na veštačkom travnjaku na pozornici i strasno uzvikuje navijačke himne. Hor se sastoji od četrdeset profesionalnih pevača i šezdeset laika koji su zaljubljenici u fudbal, a svi su na sceni obučeni u boje kluba. U Dortmundu se fudbal najbolje rečeno jednostavno - živi!
Industrija čelika nekada je obeležavala razvoj ovog grada i čitave Rurske oblasti, ali danas rudari ne idu u okna, a visoke peći su odavno ugašene. Strukturalne promene to jest napuštanje rada u rudnicima i prestanak proizvodnje čelika koštale su grad nekoliko hiljada radnih mesta, ali je on u međuvremenu postao istraživački centar i atraktivna lokaciju za uslužna preduzeća, bilo da je reč o osiguravajućim društvima ili informacionim tehnologijama. Nekadašnja industrijska postrojenja danas imaju novu svrhu jer su pretvorena u muzeje, pozornice i spomenike industrijske arhitekture koji su deo i Evropske rute industrijske baštine. Osim što je okrenut privredi, Dortmund mnogo polaže na kulturu življenja, unapređivanja umetnosti i kreativnosti, zbog čega je 2010. godine bio i kulturna prestonica Evrope.
Između 1950. i 1970. Proglašen je i pivskom prestonicom Evrope, a u Muzeju pivnice može se pogledati izložba mašina pivare Hanza iz 1912. godine, dok susedna mašinska hala prikazuje istoriju pravljenja piva u Dortmundu od srednjeg veka do danas. A da u svojoj ponudi ima mnogo više od piva i istorije industrije, dokazuju Opera, Teatar za decu i mlade, Nova dečja opera, muzeji Ostval i Adlerturm, Dortmundska filharmonija, kao i Domicil, najvažnija adresa rurske oblasti za džez, svetsku muziku i avangardu. Na staroj pijaci sa pasažom Kriger, u ulici Vestenhelveg u srcu grada, na Kampfštraseu i u četvrti Brikenštrase, prodavnice nude sva zadovoljstva u šopingu, a kada se umorite od kupovine u bezbrojnim restoranima i pabovima u centru grada moći ćete da uživate u sjajnom dortmundskom pivu ili kuvanom vinu uz čuvene bratwurst kobasice. Ukoliko vas put odvede u neki od tajlandskih restorana, kao mene, nije isključeno da će vas uslužiti baš konobar Ljupče iz Užica koji će vas izljubiti kao svog najrođenijeg i na račun kuće počastiti sa nekoliko tura koktela!
ZELENA METROPOLA
Dortmund je poznat i po nazivu zelena metropola jer gotovo polovinu njegove teritorije čine voda, šume, poljoprivredna područja i veliki parkovi kao što su Tremoniapark, Hoešpark, Park generacija, Fredenbaumpark i Rombergpark sa jedinstvenim biljnim vrstama, a i u samom centru grada ima pregršt zelenih oaza u kojima možete i da se rekreirate na različite načine. U Vestfalenparku nalazi se i opservatorija na kuli Florijan sa koje možete uživati u pogledu na panoramu grada sa 140 metara visine.
U SRCU LIVNICE
ČUDO VESTFALIJE
Najstarija crkva u gradu je protestantska katedrala Svetog Reinolda koja se nalazi tačno ispred metro stanice na početku glavnog šetališta. Posvećena je zaštitniku grada, a izgrađena između 1250. i 1270. godine na raskršću nekadašnjeg trgovačkog puta između Kelna i Bremena. Kula visine 112 metara izgrađena je sredinom 15. veka, ali se 1661. urušila nakon oštećenja nastalih usled zemljotresa. Cela katedrala doživela je novo, ozbiljno oštećenje u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali je renovirana, a kula je sada visoka 104 metra. Posetioci se subotom od 12 do 15 časova mogu popeti preko 207 stepenika do vrha i uživati u impresivnom pogledu.
ŠOPING
U glavnoj ulici u centru grada postoji toliko robnih kuća da će vam se zavrteti u glavi, a podjednako su zastupljeni i skupoceni kao i oni povoljniji brendovi. Ipak, ukoliko se odlučite da kupujete na jednom mestu, najbolji izbor je novi tržni centar Thier-Galerie u ulici Vestenhelveg u kome postoje skoro sve robne marke pa možete šopingovati do mile volje.
Piše: Jelena Kulović
Foto:
