Na mnogo načina glavni grad Nemačke ne liči na ostale velike gradove. Nema tu onih lepih kućica sa cvećem na terasama, romantičnih kaldrmisanih ulica, raskošnih fontana, niti zanesenih pivopija u kožnim šortsevima koji se povremeno udaraju po butinama dok ulivaju u sebe pivo iz velikih krigli. Nema tu ni posebno impresivnih građevina koje vas teraju da krivite vrat dok prolazite pored njih. Berlin je iz sasvim drugačije priče, moderan, kosmopolitski grad koji je pre 20-ak godine, nakon pada zida koji je simbolično delio komunizam od kapitalizma, postao epicentar svetskih kulturnih dešavanja. Gotovo preko noći, oronule zgradurine iz istočnog dela grada pretvorene su u avangardne izložbene prostore, zapušteni građevinski placevi uz reku u plažne fanki barove, a napuštene komunističke fabrike u ogromne tehno klubove.
Niko tada nije brinuo za propise, zakone, dozvole ili vlasničke odnose. Ključna reč je bila ilegalno, a u tim alternativnim prostorima umetnost, muzika, moda i dizajn počeli su novi život u simbiozi. Tako je nastala podzemna avangarda 90-ih, koja je Berlinu podarila platformu na kojoj će isplivati u vrh svetskih kulturnih zbivanja. Jer, ovaj grad je danas ono što je Pariz bio na početku 20. veka, odnosno Njujork posle toga – mesto gde se rađaju nove ideje i pred vašim očima ispisuju nove stranice buduće istorije umetnosti. Ako umete da je prepoznate, naravno.
Na paradoksalno simboličan način, Berlin je posle rušenja zida preuzeo ulogu rupe u zidu oficijelne kulture, mesta gde najpre prodiru nove ideje s one strane kulturološkog zida koji deli etabliranu umetnost od nadolazeće avangarde.
Posebna priča u svemu tome postao je noćni život. Berlin danas teško da ima premca u tom segmentu. Od tehno žurki u podzemnim klubovima do diskoteka pod otvorenim nebom, od džez klubova do koncertnih podijuma, mnoštva pabova i restorana, uličnih festivala i uličnih umetnika, izložbi & hepeninga, grad u svakom trenutku nudi nešto za svačiji ukus, ali i svačiji džep budući da je Berlin jedno od malobrojnih mesta gde je biti siromašan nekako baš cool i seksi.
Lovu imaju bankari i menadžeri, a oni su tako dosadni! Nasuprot njima, nekonvencionalna reka mladih iz celog sveta koja svakodnevno tumara ulicama Berlina zahvaljujući jeftinim avio-letovima iz cele Evrope, zna kako da se zabavi i kad nema prebijene kinte u džepu.
Statistika beleži da svakog vikenda u grad dođe oko 15.000 mladih iz celog sveta kako bi provelo 48 sati alternativnog noćnog života i da samo clubbing industrija (ako se to može tako nazvati) zapošljava oko 10.000 ljudi i ostvaruje obrt od oko 180 miliona evra godišnje!
Reklo bi se da je za Berlince traženje smisla života visoko na listi prioriteta. Danas je posebno popularno biti protiv globalnih korporacija, nekontrolisane eksploatacije i zalagati se za ekološki održive sisteme, organsku proizvodnju, čiste tehnologije... Jednom rečju, biti – zelen!
U skladu s tim, postoje delovi grada gde se osećate kao da ste zalutali u nekakvu neo-hipi komunu, sve sa musavom decom u štrikanim džemperima koja se igraju pored vatre u parku ili penju po drveću, dok njihove mame prave nakit i jedu organski pegave jabuke!
A onda u čitavu tu pastoralnu sliku dodajte transvestite koji se šetkaju unaokolo, zagubljene turiste, užurbane biznismene koji ne primećuju ništa unaokolo, doterane gospođe u kreacijama iz vremena dok je zid još bio tu, kao i one mlađe od kojih svaka izgleda kao da ima svog ličnog stilistu, gastarbajterske porodice sa sitnom decom kojima stilista nije potreban, studentariju koja ulicama hoda s obaveznom flašom piva ili nekog drugog alkoholnog derivata u ruci, te mnoštvo kučića (na povocima) i biciklista koji se probijaju kroz ne tako zagušen saobraćaj kakav bi mogao da se očekuje u milionskom gradu.
Na svoj način, prizori s ulica Berlina govore o otvorenosti njegovih žitelja prema svemu, nekoj vrsti ravnodušne tolerancije koja ide u korak sa čitavim tim alternativnim loncem u kojem se stalno kuvaju nove & stare ideje. Nešto slično grad je proživljavao 20-ih godina prošlog veka, kada su scenom dominirali anarhična liberalnost kabarea, inovativna estetika Bauhausa, stilizovani filmovi Fritza Langa i androgene Marlene Dietrich, dadaističke slike Georgea Grosza, Brehtovi mjuzikli, Jungova filozofija... A onda je došao Hitler i sve to uredno zatro kao dekadentno i štetno po omladinu!
Valjda će Berlin ovaj put biti bolje sreće.
A i svi mi...
Viktor Čikeš
