O Sofiji, osim činjenice da je reč o glavnom gradu Bugarske, mnogi znaju vrlo malo. Uvreženo je mišljenje kako je to manji grad blizu srpske granice koji ni po čemu ne može da se meri sa drugim evropskim prestonicama. Ipak, realnost je sasvim drugačija. Najveći grad naše susedne države predstavlja riznicu arhitektonskih znamenitosti, čemu doprinosi i činjenica da u svojoj bogatoj istoriji nikad nije rušen. Njegovo ime znači mudrost, a naziv nosi još od 1376. Nastao je pre sedam hiljada godina u podnožju planine Vitoša, a danas u njemu živi gotovo milion i po ljudi. Ostaci starog grada i danas postoje, a kraj njih prolazi metro dajući im pečat modernog doba i ne narušavajući njihov sklad. Tu su i nekadašnji Koloseum i antička Serdika, najposećeniji istorijski spomenici u tom delu Evrope. U Srbiji se često pominje još jedna bugarska građevina, ali ne kako bi se istakla grandioznost ovog zdanja već da bi se za nekog u šali reklo kako zauzima previše mesta: Širi se kao Bugarska skupština. Kada bismo zaista govorili o njenoj veličini, ne može se osporiti monumentalnost jer se njene zidine prostiru duž dva velika bulevara.
CRKVA ALEKSANDRA NEVSKOG
U ovoj pravoslavnoj metropoli izgrađeno je mnoštvo crkava, među kojima su značajnije crkva Svetog Jurja, Svete Sofije i Aleksandra Nevskog, u narodu poznatija kao Zlatna crkva koju je projektovao ruski arhitekta, profesor Aleksandar Pomerantsev, sa saradnicima. Kasnije su se smenjivali brojni arhitekti, a njen konačan nacrt bio je dovršen 1898. Izgradnja je započeta 1904, završena 1912, da bi joj 1916. godine bilo promijenjeno ime u crkvu Svetog Ćirila i Metodija, a izvorni naziv vraćen joj je 1920. U gradu se nalazi i Banja Baši, spomenik kulture i jedna od najstarijih džamija na Balkanskom poluostrvu, a u njenoj neposrednoj blizini, u strogom centru Sofije, izgrađena je druga najveća sinagoga u Evropi.
U DODIRU SA SRBIJOM
Dok obilazite brojne znamenitosti, naići ćete na topao prijem lokalnog stanovništva. Čim čuju da ste iz Srbije, oduševljenje na licima i sećanje na prošla vremena i Tita neizostavno je. Veza sa Srbijom postoji i u starom trgovačkom kvartu. Razni dućani u kojima se prodaju antikviteti, pre svega nadaleko poznata bugarska grnčarija, obuća i odeća nalaze se u Pirotskoj ulici. Ovaj stari trgovački kvart danas je u senci velelepnih tržnih centara, ali je duša trgovaca ostala u toj uličici.
Znak prepoznavanja sasvim sigurno je i statua svete Sofije sa zlatnim venčićem na glavi u blizini luksuznog hotela Šeraton koja oduševljava čak i one koji nisu zainteresovani za život ove svetice. S obzirom na to da su svi nazivi u gradu napisani ćirilicom, srpski turisti lako se snalaze, što se ne bi moglo reći za putnike koji dolaze iz zemalja gde se koristi latinično pismo, pa im je pronalaženje željene lokacije znatno otežano. Jedna od najlepših ulica popločana je žutim ciglama i nalazi se u samom centru Sofije, između crkava Aleksandra Nevskog i ruske crkve Svetog Nikolaja. Na njenom kraju je improvizovani buvljak gde lokalno stanovništvo prodaje razne drangulije, od ploča, preko fildžana, pa sve do znački iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i knjige i zabeleške iz tog perioda.
Zanimljivo je kako su mošti srpskog kralja Milutina iz dinastije Nemanjića, koji je preminuo je 29. oktobra 1321. godine, zbog nepovoljne političke situacije iz njegove zadužbine, manastira Banjska na Kosovu, prvo prenete u Trepču, pa u Sofiju, gde su jedno vreme počivale u crkvi Svetog Đorđa, a nešto kasnije prenete u crkvu Svete nedelje koja je dignuta u vazduh 1926. godine, ali je telo kralja Milutina ostalo potpuno očuvano, pa danas počiva u crkvi koja se naziva Sveti kralj, gde je odavno uspostavljen njegov kult koji se izuzetno poštuje, kao i kod Srba.
ISTORIJSKA ZDANJA
Pošto prođete pored impozantne zgrade Narodne biblioteke i spomenika Ćirilu i Metodiju naići ćete na splet uskih ulica koje su ogledalo starog dela grada, a u tu idiličnu sliku prohujalih vremena ne uklapaju se tramvaji i trolejbusi koji tuda prolaze, ali koji, s druge strane, ovom delu metropole daju neki poseban šmek. Sam centar Sofije po arhitekturi svojih građevina pomalo podseća na Barselonu. Monumentalna zgrada narodnog teatra Ivan Vazov grandioznošću i crvenom bojom sa zlatnim detaljima krasi centralni deo prestonice i obližnji park ukazuje pak na rusku školu arhitekture i na taj način otkriva još jedan deo zanimljive i intrigantne istorije. Na Trgu nezavisnosti kao jedno od najoriginalnijih arhitektonskih rešenja izdvaja se predsednička palata, a posebno su zanimljivi kuloari sa klupicama i lampionima koji, iako namenjeni političkim predstavnicima, deluju veoma romantično.
Bugari, baš kao i mi, obožavaju fudbal, a stadion Aleksandar Nevski najveće je sportsko zdanje u zemlji. Pored sportista, pomenuti teren često koriste poznati svetski bendovi, a na koncerte neretko dolaze ljudi iz čitavog regiona.
Zeleno prostranstvo parkova nešto je o čemu žitelji ovog grada veoma vode računa, a Borisova gradina jedan je od najlepših. Mladi, umetnici, ali i studenti tamo provode veći deo dana bez obzira na godišnje doba i vremenske uslove.
ŠOPING UZ ZABUNU
Prodavnice svetski poznatih brendova smeštene su u centralnom delu grada, a kako bugarska valuta lev vredi dvostruko manje od evra, čini se da je u ovom gradu sve mnogo jeftinije. Ipak, porez na dodatu vrednost od samo 10 odsto utiče na to da cene u odnosu na one kod nas budu znatno povoljnije. Ljubaznost prodavaca generalno je na zavidnom nivou, ali njihova gestikulacija može poprilično da zbuni naše turiste. U ukoliko odmahuju glavom levo-desno, znači da daju potvrdan odgovor, a negativan je onda kada klimaju glavom gore-dole...
PREDNOSTI POLOŽAJA
Geografski položaj Sofije veoma je povoljan. More je relativno blizu, od Grčke su udaljeni svega stotinak kilometara, kao i od poznatog ski centra Bansko koji se nalazi u jugozapadnoj Bugarskoj na planini Pirin. Ipak ljubitelji zimskih sportova mogu da se sankaju i skijaju i na planini Vitoša samo nekoliko kilometara udaljenoj od centra grada. Ukoliko ne želite da idete kolima, do vrha se možete popeti i u specijalnoj gondoli.
Većina naših turista na proputovanju kroz Bugarsku zaobilazi Sofiju ne znajući da tako propušta svojevrsno uživanje u istorijskoj i kulturnoj baštini ovog dela Evrope. Tamošnji ljudi slični su nama, srdačni i predusretljivi, a ni jezička barijera nije nepremostiva pošto ih, ukoliko sporije pričaju, možemo prilično dobro razumeti. Sve to dobra je preporuka da spakujete kofere i otputujete u ovu komšijsku zemlju.
Ksenija Konić
