Mnogi se verovatno neće složiti, ali najbolje mesto za bekstvo od letnjih vrućina nije more već – planina! A tu su Alpi bez premca: savršeni putevi, fascinantna priroda, skockana sela i varošice, obilje mesta za rekreaciju, na stotine jezera, reka, cvetni travnjaci, najfiniji restorani, festivali... I sve to po sunčanom danu gde leti temperatura ne prelazi 25 stepeni.
Sve to ima svoju cenu, u evrima, naravno. A ukoliko ste dovoljno bogati, bolji izbor od Sent Morica teško možete da napravite.
Ova švajcarska varoš jedno je od onih mondensko-mitskih mesta o kojima ste celog života čitali ili slušali, ali nikada niste bili sasvim sigurni da postoji. Nešto poput Šangri La, s tim da su u mitsku dolinu na Himalajima mogli da uđu samo oni pročišćenog duha, dok ovde na Alpima to uspeva uglavnom onima punog novčanika.
U Sent Moricu siromaštvo ne postoji. Nije zabranjeno, ali je izgleda prirodnom selekcijom iskorenjeno! Siromašni jednostavno tu ne mogu da opstanu. Uostalom, ovo je valjda jedini svetski poznat grad u kojem nema nijednog fast-food restorana! Silno ćete se namučiti u nameri da nešto pregrizete na brzaka, onako usput, da pronađete pekaru ili bilo kakvu prodavnicu hrane. Lakše je pazariti bentlija ili Pikasovu grafiku nego hamburger! Ako izuzmemo kavijarburger, jedan od specijaliteta restorana Mathis, uz koji se, naravno, umesto koka-kole služi šampanjac!
- Dva kavijarburgera, srednje pakovanje belih tartufa i dva Dom Perignona za poneti!
Na nekih 1.800 metara nadmorske visine, okružena vencem planinskih vrhova od kojih je najdominantniji Piz Bernina (4.049 m), najviši u istočnom delu Alpa, nalazi se dolina Engadin u kojoj je pored Sent Morica razbacano još desetak naseljenih mesta. Sa više od 320 sunčana dana godišnje, brojnim jezerima, rekom, potocima i u leto cvetnim livadama, Engadin je svojevrsni rajski vrt koji je u 20. veku izrastao u ultimativno zabavište za bogate koje pruža jahanje, polo, konjske trke, golf, tenis, jedrenje, rafting, vožnju kajakom, biciklima, planinarenje, pešačenje, zimi skijanje, sankanje i sve što uz to ide.
Do doline i Sent Morica najčešće se dolazi vozom iz Ciriha ili automobilom, vozeći vijugavim asfaltiranim serpentinama koje nude vrhunsko zadovoljstvo svakom Top Gear ovisniku. Poslednji deo puta obično podrazumeva i vožnju kroz oblake, budući da se morate ispentrati automobilom preko nekog od planinskih prelaza, od kojih nijedan nije ispod 2.000 metara nadmorske visine. Kada to obavite, pred vama će se otvoriti pogled na zelenu dolinu ispresecanu jezerima i rekama. Unaokolo, kao potezima četkice oslikane, uzdižu se cvetne livade po strmim padinama koje u potpunosti zatvaraju dolinu. Iznad i ispod vas lete ptice, dok vam se u pluća uvlači nepoznato čist vazduh pomešan sa mirisima alpskog cveća. Prva reakcija je da se uštinete i proverite da li sanjate.
Friedrich Nietzsche je živeo tu negde dole u dolini, gde je maštao o natčoveku. U ovakvom okruženju ljudi se lako opuste i poistovete sa bogovima!
Nije Nietzsche bio usamljen u ovoj alpskoj dolini u potrazi za inspiracijom. U Engadin su redovno dolazili Hermann Hesse, Thomas Mann, Rainer Maria Rilke, Richard Wagner, Giovanni Segantini...
Danas velikih duhova tu verovatno nema toliko. Ima zato fudbalera, pevača, glumaca, biznismena svih fela, od bankara i naftaša do internet bogataša. Na ceni su očigledno neke druge vrednosti. Ali, Sent Moric je ipak zadržao izvesnu patinu otmenosti prošlih vremena. I dalje tu redovno dolaze ostaci evropskih kraljevskih i aristokratskih porodica, a bogataši koji danas šetkaju ulicama Sent Morica uglavnom (još) poseduju manire i dozu prefinjenosti koja ih razlikuje od novopečenih tranzicionih tajkuna. To se vidi po tome šta piju (i koliko), način na koji sede, drže viljušku i nož, čašu za vino, čašu za konjak, kako pričaju (i o čemu), na koje koncerte odlaze, koji parfem koriste... Hedonizam je shvatanje života koje se stiče kroz generacije. Ne ide to preko noći!
Sent Moric je na mapu svetskog džet-seta stavio Gunter Sachs, jedan od poslednjih autentičnih plejboja starog kova, kada je u drugoj polovini 60-ih počeo tu da dolazi sa Brigitte Bardot. Odjednom su svi hteli da se popnu do ove varoši visoko u Alpima. Sachs je posle tu otvorio i elitni Dracula Ghost Riders Club, na vrhu najstarije bob staze u Sent Moricu, u drvenoj brvnari koja će decenijama biti epicentar zbivanja i ludovanja bogatih & slavnih.
- Zašto Drakula?
- Zato što je on asocijacija na noćne aktivnosti. A u klub se dolazilo uglavnom noću, pod okriljem mraka... - kaže Rolf Sachs, koji je nasledio oca na mestu predsednika kluba.
- A Ghost Rider?
- Zbog noćnih vožnji po zaleđenoj bob stazi! Ne biste verovali ko se sve spustio niz tu stazu, na sankama ili bez njih!
Danas se u Dracula Clubu održava jedan od najekskluzivnijih džez festivala u svetu, Festival da Jazz, što je samo jedna u nizu letnjih atrakcija Sent Morica.
Nego, da se vratimo na početak: ako ste dovoljno bogati, bolji izbor od Sent Morica teško možete da napravite!
Kolevka zimskog turizma
Do sredine 19. veka, Sent Moric je bila popularna banja s mineralnim izvorima, gde su uglavnom dolazili imućniji Englezi da se malo zaleče i ogreju preko leta.
A onda se izvesni hotelijer Johanes Badrut opkladio sa nekolicinom svojih gostiju Engleza da će im biti još lepše zimi, kada napada sneg, a oni uprkos tome u majcama kratkih rukava mogu da se sunčaju na terasi. U protivnom, platiće im sve troškove boravka i puta!
Englezi su došli sledeće zime i priznali da je hotelijer bio u pravu, a priča o sunčanoj dolini na vrhu Alpa, gde možete da uživate na snegu i da se sunčate do mile volje, uskoro je postala znana širom Evrope.
Badrut je posle toga na travnjaku pored svog hotela izgradio klizalište, teren za curling, napravio je stazu za sankanje i skijanje i tako praktično sam pretvorio Sent Moric, koji je u to vreme imao tek nešto više od 200 stanovnika, u kolevku alpskog zimskog turizma i modernih zimskih sportova!
Na tim terenima 1928. godine otvorene su prve prave Zimske olimpijske igre, one na kojima je 15-godišnja Sonja Henie osvojila svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju. Olimpijski plamen ponovo je stigao u Sent Moric 1948. godine, ali tada je ovaj alpski gradić već važio za jedno od najekskluzivnijih zimovališta na svetu.
Mathis Food Affairs
Na jednom od okolnih vrhova, na 2.846 metara nadmorske visine, nalazi se restoran Reto Mathis’ Food Affairs, jedno od najekskluzivnijih mesta na Alpima, nadaleko poznato po specijalitetima od kavijara!
Devil’s Place
Najveći viski bar u svetu, sudeći prema Guinness Book of Records, jeste Devil’s Place u Sent Moricu, u okviru Waldhaus am See hotela i u ponudi ima više od 2.500 različitih etiketa ovog pića! U nastavku je cigar-soba gde će vam stručno objasniti koja cigara najbolje ide uz koji viski.U hotelu se nalazi i jedna od najboljih vinoteka u svetu Cave Waldhaus, gde se u podrumu čuva oko 50.000 flaša probranih vina!
Dracula Club
Jedna od najvećih atrakcija Sent Morica bila je prva bob staza na svetu sagrađena 1885. godine, koja se spuštala u susedno selo Celerina. Tu, u kućici na startu, nemački plejboj Gunter Sachs, bivši muž Brigitte Bardot i čovek koji je Evropi predstavio Andy Warhola, otvorio je 1973. godine Dracula Ghost Riders Club. Zamišljen kao privatni klub za one koji noću ne vole da spavaju, ova brvnara sa velikim kaminom u središnjoj prostoriji uskoro će postati nezaobilazno mesto evropskog džet-seta, a zabave koje je Sachs pravio tu sa svojom ekipom, danas su isto tako nezaobilazni deo brojnih legendi koje okružuju to mesto.
Gunter, oboleo od Alchajmerove bolesti, okončao je prošle godine svoj burni život samoubistvom, ali Dracula Club je ponovo na naslovnim stranama širom sveta kao dom Festivala da Jazz, trenutno najekskluzivnijeg džez festivala na svetu.
