Da li su to Italijani izmislili ili je pak neko bitan doista to izjavio, tek za jezero Komo se tvrdi da je jedno od pet mesta na Zemlji koje svakako treba videti. Ne znam koja su preostala četiri, ali na Komu je - OK.
Jezero ko jezero... S jedne strane izdižu se snežni vrhovi Alpa, što prizoru daje posebnu draž, dok se voda u jezeru ljuljuška između strmih obala obraslih gustim mediteranskim rastinjem. Takvi prizori uvek plene pažnju. Reke, jezera, šume, cvetni proplanci, a iznad vas stenovite gromade koje prave hladovinu i u najdužim letnjim danima.
Ipak, popularnost ovog italijanskog jezerca, nekih 50-ak kilometara severno od Milana, koliko god bila umotana u prirodne lepote, dolazi pre svega od mirisa - novca! Naime, Komo je još od antičkih vremena bio odabrano mesto za društvenu elitu. Tu su kuće gradili rimski carevi i patricije, kasnije razni grofovi i ostala evropska aristokratija, a na obalama redovno boravile evropske krunisane glave i njihovi prestolonaslednici, mnogobrojni umetnici, pisci i kompozitori, da bi u poslednjih nekoliko decenija to postalo omiljeno mesto modnih kreatora, holivudskih zvezda, internet mogula i - ruskih tajkuna!
Kada bi jezera nosilo klasifikaciju poput hotela, Komo bi sigurno imao pet zvezdica! Sve tu unaokolo miriše na luksuz i to prefinjeni, pomalo patiniran, iz nekih drugih vremena. S izuzetkom grada Komo, po kome je jezero dobilo ime, a koji je najveći evropski proizvođač svile, unaokolo su mala, pitoreskna sela, neka tek sa desetak kuća na uskom strmom pojasu tik uz obalu.
I mada je bilo retkih slučajeva da jezersku komunu povremeno protrese neki skandal, tu se oduvek živelo lagano i malo šta je remetilo mir.
U jednom od sela, Laljo, mir je pre desetak godina potražio i Džordž Kluni, kupivši za nekih 10 miliona dolara na samoj obali luksuznu vilu Oleandra, iz 18. veka. Godinu-dve kasnije, kada se pročulo da lepi Đorđo tu šetka, vozi moped, ide u papučama u pekaru, uživa u domaćoj kuhinji restorana Il Gatto Nero i u susednom Ćernobiju ispija espreso u Harry's Baru, mir je ponovo izgubio. Baš kao što su ga izgubili i meštani ostalih sela unaokolo. Turisti, novinari, fotoreporteri, lovci na autograme i udavače sa sve četiri strane sveta pohrlili su u Laljo ne bi li nekako naleteli na Klunija. Iako su ga meštani gotovo zaverenički čuvali od znatiželjnih stranaca, upućujući ih uglavnom u suprotnom pravcu kada počnu da se raspituju za Klunjevu kuću, u blizini Oleandre uvek je bilo slučajnih prolaznika, sa jezerske strane redovno su kružili čamci sa paparacima, a u okolnim kafićima postavljane sačekuše. Konačno, komšija Đorđo je odlučio da je dosta i kuću nedavno stavio na prodaju. Kupac se još čeka...
U međuvremenu, ali i pre toga, oko jezera kuće su kupile i mnoge druge holivudske, muzičke i fudbalske zvezde, pa je čitav taj kraj postao idealno mesto za bliski susret sa slavnim ličnostima koje ste do tada gledali samo na slikama.
Ali, ako zanemarimo vile poznatih, najprivlačnije mesto na jezeru je Villa d'Este u gradiću Černobiju, podignuta u 16. veku kao letnja rezidencija nekog kardinala, a čija je najveća atrakcija park sa fontanama i statuama po kojem već 500 godina šetkaju kraljevi, kraljice, prinčevi i (pre)ostala aristokratija. Danas je park običnom svetu poznat najpre po izboru najlepših automobila oldtajmera Concorso d'Eleganza, što je samo jedna od nekoliko elitnih manifestacija na obalama Koma svake godine.
Vila je krajem 19. veka preuređena u hotel sa 152 sobe, gde je svaka različita, a slovi za jedan od najotmenijih i najluksuznijih u Evropi! To možete i sami da proverite po ceni od 750 do 1.700 evra na noć, već u zavisnosti od sobe. Doručak je, naravno, uključen...
Kada smo kod Ville d'Este, njen restoran jedna je od glavnih atrakcija čitavog tog kraja. Zasluga za to pripada dugogodišnjem glavnom kuvaru Lucianu Parolariju, poznatom u Italiji kao kralj rižota, a zbog kojeg je Frank Sinatra kada se zaželi domaće kuhinje umeo da potegne put čak iz Amerike! Paroli kaže da je Sinatrin omiljeni rižoto bio od artičoka. Ne znam zašto je to važno, ali neka... U svakom slučaju, to je restoran gde barem jednom moraju da dođu svi koji misle da su važni, od članova engleske kraljevske porodice, predsednika najvećih država sveta, preko holivudske aristokratije do Ronalda, porodice Bekam i Romana Abramoviča!
Sofisticirani glamur bez bleštavila i reflektora, glavna je odlika društvenog života oko jezera. Sve je tu poludiskretno, tiho i na distanci. Tako je, praktično, bilo oduvek, uz možda nekoliko izuzetaka kada su u svoje kuće dolazili Madona, Versaće ili Ronaldinjo. Tada se zabava iz njihovog dvorišta čula sve do Alpa.
Inače, jezero Komo je na pojedinim mestima dublje od 400 metara, što mu daje izrazito tamnoplavu boju. Geoolozi kažu da je nastalo pre nekih 10.000 godina, u vreme poslednjeg ledenog doba, na mestu koje su izdubila dva alpska glečera. Prelepa priroda nadahnula je mnoge romantične duhove da na jezeru potraže inspiraciju: Stendhal je tu pisao Parmski kartuzijanski manastir, Bellini komponovao Normu, Verdi Traviatu, Liszt i Mozart su tu boravili po nekoliko meseci, baš kao i slavni romanopisci Gustav Flaubert i Ernest Hemingvej, te pesnici Pinije i Vergilije, Vordsvort i Bajron... Ikona romantizma Perci Biše Šeli nazvao ga je najlepšim mestom na svetu, nečim što premašuje čak i sve njegovo dotadašnje poimanje lepog!
Na jezeru Komo snimljena je i jedna od ključnih scena serijala Ratovi zvezda, ona u kojoj se svemirski ratnik Skywalker i princeza Amidala prvi put poljube. Nešto kasnije tu će se i venčati, na terasi Ville del Balbianallo, iste one po kojoj se u filmu šetkao Džejms Bond, mada se sve to kao dešavalo u - Crnoj Gori!
Ma nije nego!
Mestašce Belađo jedan je od dragulja pored jezera, neki bi se zakleli da je to čak najromantičnije mesto u čitavoj Italiji. Dok se strmim stepenicama penjete između kuća sa žutim, narandžastim i bordo fasadama prepunim puzavica, osećate se kao da ste iskoračili u neko drugo vreme kada je život bio mnogo sporiji. Restorani su otmeni i uglavnom u tradicionalnom stilu, ali su cene, barem za namernike iz Srbije, futurističke.
Ipak, nekima je dovoljno i da sednu na obalu jezera, umoče noge u vodu i posmatraju galebove.
Za sve pare!
Viktor Čikeš
