Srednjovekovni grad na istoku Flandrije, nekada uz Pariz najveći u Evropi, jedna je od najbolje čuvanih turističkih tajni ovog dela sveta. To je na svoj način potvrdio i Lonely Planet uvrstivši ga tek nedavno među gradove koje obavezno morate videti!
Belgija je mirna zemlja koju nije uspeo pošteno da razmrda čak ni politički raskol po nacionalnom šavu, a zbog kojeg nisu mogli da formiraju vladu skoro dve godine! I ništa im posebno nije falilo… A onda su nekako izabrali premijera homoseksualca koji čak ne zna flamanski – jezik većine Belgijanaca!
I opet im ništa ne fali!
U stvari, jedino što im možda stvarno nedostaje jeste više života. Ne onog koji se meri u godinama, jer tamo u proseku svako dočeka da ugasi i više od 80 svećica na torti, već onog koji smo navikli da se dešava posle sumraka.
Jer, u bilo kom belgijskom gradu da se nađete posle zatvaranja prodavnica, uglavnom nećete videti nikoga na ulicama osim turista i gastarbajtera. Belgijanci su tada već otišli kući da spavaju, čitaju, jedu… Ko će ga znati, tek svi su u kućama. Čak i beskućnici! I oni uredno, kad padne noć, odlaze u prihvatilišta.
I taman kada pomislite da je ta uspavanka neminovnost gde god da se mrdnete u toj ravnici, dogodi vam se Gent.
Ovaj grad je danas najveći univerzitetski centar u Belgiji, što je nesumnjivo odigralo ulogu u tome da na ulicama zavlada dinamičan, kosmopolitski duh, toliko različit od, recimo, obližnjeg Briža, turističke Meke koja u poređenju sa Gentom deluje poput uglancane porcelanske radnje.
U suštini, Gent ima sve što i Briž plus – život!
I to se najbolje vidi tokom desetak dana poznatih kao Gentse Feesten, što je, u stvari, jedan od najvećih uličnih festivala na kontinentu! Ako ste ikada maštali da budete non-stop na žurki natopljenoj najkvalitetnijim belgijskim pivom, onda ste tih dana u Gentu na pravom mestu i u pravo vreme!
Mada je praktično nemoguće promašiti pravo vreme za dobar provod u ovom gradu, gde se festivali smenjuju kao na pokretnoj traci: I Love Techno, Gent Jazz Festival, 10 Days Off, Gent Festival van Vlaanderen, Festival of Flanders, International Puppetbuskersfestival, Flanders International Film Festival Ghent, Gentse Floraliën, Ghent Beer Fest…
A gde ima festivala, ima i restorana. I to toliko da je Gent sa nešto više od pola miliona žitelja verovatno grad sa najviše restorana po stanovniku!
I ne samo to, već i prvi (možda i jedini) u svetu gde zvanično postoji vegetarijanski dan, a to je svakog četvrtka, kada se u restoranima gradskih ustanova i školskim menzama spremaju isključivo vegetarijanska jela. Odluka je doneta pre nekoliko godina, nakon saopštenja UN da je stočarstvo odgovorno za petinu gasova sa efektom staklene bašte emitovanih u svetu. Stanovnici Genta uglavnom se pridržavaju tog posta, pa čak i veliki broj restorana četvrtkom na meniju ima samo – biljke!
Bez mnogo dileme, Gent je pravi dragulj Flandrije. Ne samo zbog izuzetno mnogo dobro očuvanih zgrada iz nekih davnih vremena, već i zato što je efektno ujedinio te srednjovekovne arhitektonske obrise sa modernim životnim stilom. To nije grad muzej, već metropola u kojem se intenzivno živi, radi & raduje.
Ultramoderne građevine izmešane sa kućama iz nekih prošlih vekova, brojni kanali, senovite ulice, skockani restorani, krcati pabovi i gomila sveta koja po lepom danu upija dragocene sunčane zrake u baštama na ulici i pored kanala – to je slika Genta danas.
Ona nekadašnja, kada je grad važio za jedan od najbogatijih i najznačajnijih trgovačkih centara u Evropi, oličena je u tri monumentalne katedrale koje stoje u centru već 1.000 godina!
Najpitoreskniji svedok tih vremena jesu ulice s obe strane glavnog kanala, Graslei i Koornlei, u samom srcu Genta, gde je nekada bila i glavna gradska luka. Graslei znači ulica začina i povrća, a Koornlei ulica žita, što govori gde se koja roba iz brodova u luci istovarivala. U njima se danas nalazi niz velelepnih zgrada, a mnoge od njih nekadašnja su središta bogatih esnafa, ali i jedna srednjovekovna javna kuća, sada adaptirana u luksuzni hotel Marriott! O toj i takvoj prošlosti zgrade svedoče reljefi dva labuda na fasadi, okrenuta ka suprotnim stranama. U nekakvom lokalnom jeziku simbola, lik labuda je u Gentu nekada označavao kafanu, a dva labuda – bordel!
I odmah zamišljam kako su u mračnim ulicama pored kanala nekada tumarali mornari u potrazi za labudovima, neki za jednim, neki za dva.
Inače, taj deo velikog kanala danas je najpopularnije okupljalište mladih i centar mnogih zbivanja u vreme uličnog festivala.
Ipak, najpoznatija istorijska znamenitost Genta je Gravensteen (Grofov dvorac), jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih zamkova u svetu, sazidan još u 12. veku. Iza debelih zidina, turisti mogu da pogledaju kako su gospoda aristokrate nekada živeli, a tu je i impresivna kolekcija srednjovekovnih sprava za mučenje.
U blizini zamka je živopisni Patershol, kvart uskih uličica nekada nastanjen uglavnom sirotinjom. Danas je tu većina najpoznatijih restorana u gradu.
Inače, u centru nema mesta automobilima, pa je glavno prevozno sredstvo bicikl. Ponekad deluje kao nemoguća misija pronaći baš svoj između stotina koji su tu parkirani, ali oni nekako to uspevaju. Ili možda uzimaju prvi koji im padne pod ruke? U svakom slučaju, ima i onih koji voze neke ultrašik bicikle s malim točkovima koje onda ispresavijaju i nose sa sobom kao akten tašnu!
Konačno, ni jedna priča o belgijskom gradu ne može da prođe bez piva i čokolade. Ovo drugo i nije toliko zanimljivo (čokolada k’o čokolada), osim što u Gentu najpopularniji slatkiš i nije čokolada već nekakve žele bombone od maline koje nazivaju kuberdon. A svi ionako najviše jedu belgijske vafle i svakojake kremaste krofne, pri čemu morate da budete pedantni poput Hercula Poirota kako se ne bi umazali od uva do uva.
Dakle, ostaje nam pivo. U Gentu svaka pristojna pivnica služi oko 150 vrsta piva i to svako u svojoj posebno dizajniranoj čaši. Ako zaobiđemo lagere donje fermentacije, ostatak palete pokazuje impresivan raspon ukusa, boje i količine alkohola. Uz već klasične trapiste i ostala monaška piva koja uvek imaju poseban šmek, u Gentu svakako treba probati i njihova lokalna Gentse Tripel, Jan van Gent, Gruut Amber… U svakom slučaju, morate napraviti rigoroznu selekciju jer samo u Belgiji proizvode više od 600 različitih etiketa piva!
Jedno od kultnih mesta za ritual ispijanja piva je pab Galgen Husije, u prevodu Kuća vešala, gde su se nekada vršile egzekucije osuđenika na smrt! Ipak, najbolji izbor nude Trappistenhuis i De Trollekelder, a tu su još i Waterhuis aan de Bierkant, gde toče njihovo ćilibarsko Klokke Roeland sa 11 odsto alkohola, pa Bierhuis Castel, Herberg De Duller Griet, Brasserie Deus, De Hopduvel… Svaki od njih specijalizovan je za posebne vrste piva i izbor hrane koja ide uz njih.
Pošto sve ima kraj, kada dođe vreme da krenete na spavanje, obavezno prilikom izlaska pozdravite barmena sa saluutjes. To je nešto što svi tamo rade.
I onda polako kući: jedan labud, dva labuda...
Viktor Čikeš
